Пише: Ђорђе П. Мамула
Као што се могло очекивати са сменом режима ДПС у Црној Гори отвориће се и питања реформи Агенције за националну безбедност и тамошњих војних служби. После 75 година то није мали посао. Додуше, у Црној Гори се власт од времена књаза Николе није мењала на изборима, изузев када је на изборима Мило Ђукановић победио Момира Булатовића. Од тада постоји континуитет те власти, до данас. На Балкану, грађани инче не знају имена министара културе, али имена министара унутрашњих послова и директора Агенција за безбедност се одлично знају и памте. А није мало оних који су управо у функционерима тих институцуја силе видели своје велике узоре. Додуше ти функционери нису силазили са стубаца штампе, а касније ни са радија, ни са телевизије.
На челна места министарстава унутрашњих послова и агенција за безбедност ( некада полтичка полиција, ОЗНА, УДБА, СДБ.) би и данас и сутра требало бирати људе који то много не желе. Веома је опасно на та места бирати оне који просто горе од жеље да буду на челу тих организација. Посебно када немају знања о тој области, али имају јаку жељу да буду челници тих институција.
Из историје се могло научити да је у системима режимске, политичке полиције, та полиција последња брана власти и последња се повлачи, ако се повлачи. Или пак настављају да фунционишу и под новом влашћу као дивљи, издвојени делови полиције у сенци и уз раније осигуране финансије. У Ирану, су се 1979.г.уз несналажење америчке администрације распали и шахова армија и гарда и жандармерија. Тајна полиција САВАК је потонула уз бекства у иностранство и променила име у САВАМИ. Нижи и средњи слојеви службе су остали на старим оператиним местима. Они који нису имали среће или памети су стрељани. Задржали су исте службене просторије, касарне и истражне затвора и казнионице.
У Чешкој су их са падом власти, отпустили у једном дану, а онда организовали конкурс за службенике нове Агенције. Касније су признали да су због јаког антисовјетизма скоро уништили службу државне безбедности. У то време сатиричар Владимир Јовићевић Јов је написао афоризам :“Београд, није Праг Вашингтона.“
У државама са политичком полицијом, бранила се власт, режим., престо, а не национална безбедност. Зато су такве полиције губиле битку са временом.
Преговори око формирања нове бладе Црне Горе не иду глатко, није лако, иако је после 75 година, са сменама генерација народ рекао шта мисли о том пређеном путу и после последњих избора са свим смицалицама, притисцима на бирче, претњама. Видело се да је страх побеђен.
Логично је да Влада буде састављена од скупштинске већине, а према изборним квотама, односно према квотама добијених и јавно пребројаних гласова. Грађани су јасно гласали, па би било магарчење са гласачима да се формира мањинска влада због уцењивања мањих странака и њихове искључивости, јер их прати мањак снаге. Поготово, што нико из српских странака, по неким мишљењима, не може добити место у Влади, што би био нови тектонски потрес, поред оног изборног. Ово тим пре јер је чак и у ДПС- овим владама било места за Србе. Иначе мандат Мила Ђукановића траје још око две и по године.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) September 29, 2020
Душко Кнежевић је рекао да би у реформи безбедносног сектора било неопходно добити помоћ из САД и Велике Британије, обзиром да је бивша власт толико срасла са криминалом даје у извештајима неких организација Црна Гора тамна тачка организованог криминала, што је говорила и дојучерашња опозиција. У овом вакуму, вероватно је да се уништавају документи и досијеи, па ће се видети шта је остало од архива.
Са друге стране, у данашњем оживљавању ратних подела у Црној Гори се заборавља у неким круговима да је јуче смењена власт пре 30 година дошла на Милошевићевом националном таласу. ТВ пренос је показао да је врло велики број демонстраната био са шајкачама и иконографијом Југословенске војске у отаџбини, док је тада у Словенији парола била „Европа сад“. Из другог покушаја власт „фотељаша“ је срушена. Објављене су фотографије Добрице Ћосића како „очински“ шета будванским плажама са Момиром Булатовићем, Милом Ђукановићем и Светозаром Маровићем (азбучним редом). Мали писац из Велике Дренове није још стигао све да каже па је дошао и до Будве. Наведени талас је трајао са ратном трагедијом до 1997.г. и ухватио још раније дубок корен у Црној Гори. То је било време када је рехабилитован четнички покрет у Републици Српској, Србији и Црној Гори.
У Републици Српској, Србији и Црној Гори су регистроване политичке странке са четничким програм и предзнаком.
Доктор правних и историјских наука Бранко Петрановић (Цетиње 1927. – Београд 1994.) професор Историје Југославије је 1983.г. написао књигу „Револуција и контрареволуција у Југославији“ и избрисао дотадашње двојство – добро- лоше између четника и партизана. Та књига је по оцени историчара показала да су код Срба постојала два антинацистичка, односно антифашитичка покрета тако да су међу политичарима и четничке војводе до данас. Касније је наведена његова књига послужила као основ за нова истраживања Другог светског рата.
Године 2009.г., 17. Јула, су посланици коалиције за европску Србију положил венац на споменик Драгољубу Михајловићу на Равној Гори, а после њих је цвеће положила и делегација Безбедносно информативне агенције Србије.
Виши суд у Београду је 14. маја 2015.г. је усвојио захтев за рехабилитацију Драгољубља Драже Михајловића и поништио осуђујућу пресуду.
Кога је шеф руске обавештајне службе оптужио за хаос у Белорусији сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
