Пише: Светислав Басара
Једна од тема наше данашње колумне је улога светитеља у свргавањима тирјана овога света, као и шкакљиво питање (од безброј сендвича) да ли свети људи имају моћ да од Господа Бога измоле неку услугу за народ из кога су „поникли“, како то сладуњаво кажу националтутумраци, као да се, божемепрости, ради о биљкама.
Одговор је – децидирано њет. Светитељем се постаје искључиво творењем Божије, а не сопствене воље и то у врло дугом и болном процесу преиспуњеном недоумицама и парадоксима. Е сад, уколико је светитељ творио вољу Божију за живота, није ли близу памети да ће наставити да је твори и после смрти кад му је, да тако кажемо, много очигледнија.
Следствено, ако се Божија воља не поклопи са неким „националним интересом“ – у датом случају српским – нема тог светитеља коме ће пасти на памет да се заузме за „народ из кога је поникао“, јер је светитељима и за живота било јасно да је „национални интерес“ могућ колико и национално дупе.
Наравоученије је следеће: народима се, као и појединцима, догађа само оно (и они) што (и који) треба да им се догађају – с тим је сагласан и друг Мао Це Тунг – следствено чему је Мило тридесет и једну годину владао Црном Гором у сагласју са Божијом, иако не и Амфилохијевом вољом.
Божија воља се ономад променила, али не зато што Кривокапић има натприродне моћи, а још мање зато што је Амфилохије умолио св. Василија да се код Бога зауме за његове пулене, него зато што се црногорска опозиција колико-толико политички организовала и артикулисала.
Да се то није догодило, црногорска опозиција би и даље таворила у ситуацији оног чипавог Јеврејина који је досађивао Богу да му „среди“ згодитак на лутрији све док једног дана није чуо глас с небеса који је дрекнуо: „Шломо, купи лоз!“, у ситуацији, дакле, у којој ће, како ствари стоје, опозиција сербска таворити још 23 године, колико Вучићу фали до пуног Миловог мандата.
Не знам како се догодило – надам се да није у питању оно што мислим да јесте – да мајке овдашње инвенције нису доконале да осим српског Кривокапића и св. Василија добитна стрмопизд комбинација подразумева и српског Дритана Абазовића. Можебити да су и доконали јер је у току интензивна србификација већ постојећег, црногорског Абазовића, који је бајаги – ка и Ајнштајн – „српски зет“, који је (још бајагије) изјавио да је Скендербег Србин и кога – за разлику од остатка албанске екумене – и најљући Срби уместо Шиптаром зову Албанцем, што значи да Албанци на Косову, ако хоће да буду звани Албанци, морају постати Срби, дати глас српском Кривокапићу и српском Дритану, па ће и Косово опет бити наше.
Како је Гренел демантовао Вучића, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Данас
