Пише: The Saker
Сврха разговора наводно је било поправљање економских односа, имајући у виду разорену економију на обе стране. На страну сувишно питање зашто би било коме у Белој кући уопште било стало да овом крајње локалном питању посвети скоро два дана, и имајући на уму да на Балкану никад ништа није као што дјелује на први поглед, суштина је, разуме се, била знатно друкчија – довршавање легитимизације Косова као независне државе с међународним принадлежностима. Економија је послужила само као камуфлажа.
Кад се прашина слегла, испоставило се да је председник Србије потписао један од сигурно најчуднијих докумената у историји међународних односа. Пре уредничких коментара, стављамо га на увид читаоцима:
Шта је чудно у наведеном документу? Ради се о два листа папира удостојена потписа предсједника државе, али без икаквог заглавља или ознаке места потписивања. И да повреду дигнемо на квадрат додајући увреду, потписник је ословљен само као „председник“. Председник чега? Да ли би државник који води рачуна о достојанству своје функције или престижу државе потписао овако нешто? И шта је уопште ово што је потписано? Дипломатски документ или приватне белешке потписаног?
Насупрот томе, ево како изгледа писмо председника Трампа свом госту из редова косовских Албанаца Авдулаху Хотију после састанка:
Знатно боље и достојанственије, зар не?
Сам економски споразум садржи неке још чудније ставке.
У њему се између осталог каже да ће се „стране снабдевати енергетским изворима од разних добављача“. Шта значи ова езоповштина? Имајући у виду огорчено противљење Америке гасоводу Северни ток 2 и недавне Помпеове покушаје да наговори Белорусију да купује гас од добављача удаљеног 10 хиљада километара ради обустављања набавке гаса од суседне Русије, та фраза може значити само једно: наређење Србији да одустане од било какве помисли да се снабдева од блиског и сразмерно повољног добављача из Русије, чиме се Србија искључује из система снабдевања руским гасом и ускраћује јој се уносна улога једног од чворишта снабдевања гасом из гасовода Турски ток.
Даље, Србија прихвата да „забрани коришћење опреме мобилне телефоније пете генерације од непоузданих добављача“, што ће водити замени опреме кинеског произвођача Хуавеј опремом америчких фирми.
Тиме се „споразум о економској нормализацији с Косовом“ претвара у шамар Русији и Кини, важним геополитичким партнерима Србије, што представља пуцањ Србије у сопствену ногу.
Ту је и ставка за коју је могуће да ју је по свом нахођењу убацио посредник, амбасадор Ричард Гренел: „Обе стране ће сарађивати на легализовању хомосексуалности са 69 држава у којима је хомосексуалност злочин.“ Какве то има везе с економским односима?
Србија се обавезује и да пресели своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Истовремено, Израел и „Косово“ успоставиће дипломатске односе, односно Израел ће признати Косово. Премештајући амбасаду у Јерусалим Србија награђује Израел што признаје незаконито одвајање 15% њене територије на којој су нека од најзначајнијих места њене културе и духовности. И трећи шамар, овај пут арапском и исламском свету, који је немогуће разумски образложити, је да се Србија обавезује да на својој територији „примијени мере за сузбијање деловања и финансирања Хезболаха“. Какав год ко став имао према Хезболаху, Србија ту нема шта сузбијати јер та организација не делује на њеној територији, осим ако се то не односи на „Косово“, које је игром случаја његово упориште. Зашто се онда ствари не називају правим именом и зашто особа која тврди да представља Србију пристаје да га присиле на такву гротескну одредбу, беспотребно представљајући своју земљу у лошем светлу и навлачећи презир стотина милиона муслимана широм света?
Претпосљедња тачка споразума значајна је за политички контекст читаве представе. У њој се каже да „Косово“ годину дана неће тражити пријем у међународне организације, а да Србија заузврат „пристаје на једногодишњи мораторијум на кампању за повлачење признања, и да ће се суздржати од званичних или незваничних захтева државама и међународним организацијама да не признају Косово као независну државу“. Формулација није једнозначна, али оквирно подржава тумачење да ће се Србија суздржати од спречавања признавања „Косова као независне државе“ без икаквих временских ограничења. Реченицу су лукаво срочили англосаксонски правници, укључујући знаке пунктуације да би се такво тумачење прикрило, али место запете у реченици одае замку. Ставка иза запете граматички је раздвојена од ставке испред ње. У случају да је председник Трамп био у журби и прекуцавање није долазило у обзир, сваки словесан потписник у име Србије би иза речи „суздржати“ на своју руку додао фразу „на рок од годину дана“, ради подударања с обавезом „Косова“. Али онако како је потписано, обавеза „Косова“ истиче за годину дана, а обавеза Србије траје неограничено после тога. Pacta sund servanta (закључени уговор је закон за уговорне стране, начело уговорног права, нап. СС).
Је ли представник Србије на овом сусрету имао правни тим уз себе? Вероватно није, јер за себе сматра да је правник.
Шта је политичка последица потписаног? То да се процес легитимизације „Косова“ као „независне државе“ под покровитељством Америке и ЕУ несметано наставља, окончавајући чланством у УН, а да се Србија унапред одриче права да се томе супротставља на делотворан начин. Лукаво као да је смислио сам ђаво. На крају, de iure признање „Косова“ од стране Србије постаће небитно јер неће ни бити потребе да се тражи њена сагласност или мишљење по том питању.
Помисао да је председник Трамп уприличио овај састанак јер му пред изборе треба неки спољнополитички успех потпуно је претерана. На конференцији за штампу 4. септембра, на дан закључења ових разговора, није их ни поменуо, нити је наговестио да би могли бити потписани какви спектакуларни договори који би му побољшали изгледе на изборима. Толико о значају који придаје гостима с Балкана.
За одметничку „владу Косова“ ово је, пак, важна фаза у процесу легитимизације под покровитељством америчке дубинске државе, био Трамп тога лично свестан или не.
За Србију се путовање преко Атлантика ни у ком случају није исплатило. Био је то још једно крупно стратешко одступање и понижење, показујући спремност њеног руководства да се беспотребно понижава и тргује најважнијим државним интересима ради опстанка на власти, играјући на подршку странаца коју сад мисле да су обезбиједили увлачећи се глобалистичким моћницима. Било би им боље да ставе прст на чело и реално сагледају како су им прошле колеге из Црне Горе.
Он је раскринкао Вучићеве лажи! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: The Saker/ Стање ствари
