Када се чује тачно одрећени звук, то је знак да је почео да тече такозвани златни сат током којег, ако се стигне до повређених, имају већу шансу да преживе. Дежурне екипе Службе трагања и спасавања имају јасне процедуре у тим ситуацијама, али и новију опрему с којом лакше могу до оних у невољи. Зимски услови на нишком аеродрому не утичу на ритам задатака.
кипа забележила је једно њихово дежурство.
Када се чује тачно одрећени звук, то је знак да је почео да тече такозвани златни сат током којег, ако се стигне до повређених, имају већу шансу да преживе. Дежурне екипе Службе трагања и спасавања имају јасне процедуре у тим ситуацијама, али и новију опрему с којом лакше могу до оних у невољи. Зимски услови на нишком аеродрому не утичу на ритам задатака.
Припремила Биљана Радуловић
"Разлика је у вођењу навигације јер је приликом снега све једнолично, међутим са новим системима које наша авијација има, ни то не представља проблем. Једини проблем који може да прави снег јесте приликом места слетања, јер уме да се дигне прашина и онда да се изгуби из вида место слетања. У том случају се примењују процедуре које су прописане за то и после тога се извршава слетање", каже мајор Драган Стојановић, помоћник команданта за безбедност летења 119. Мешовите хеликоптерске ескадриле.
Зимски услови свим типовима авијације доносе посебан опрез.
"Сва преходна припрема за лет и претполетни преглед раде се у хангару, тако да зимски услови посебно не утичу на припрему хеликоптера, јер у хангару нема залеђивања нити потребе за одлеђивањем када се хеликоптер избаци напоље и када буде спреман за лет", наводи Саша Владимиров из Ваздухопловно-техничког одељења 119. Мешовите хеликоптерске ескадриле.
Да би лако стигли до повређеног параглајдеристе на Ртњу, као пре неколико месеци, опремљени су термалним камерама, опремом за ноћно летење, као и уређајима који олакшавају слетање у лошим временским условима и на тешко приступачан терен. Лакше могу и до повређених у ваздухопловним незгодама.
"Приликом удеса цивилних авиона или ваздухоплова који су опремљени уређајима који шаљу сигнал, ми имамо direction finder који омогућава директан лет ка месту пада.НИје потребнод а пилот или унесрећена особа то активира, јер се то аутоматски активира".
Битан додатак овом хеликоптеру је бочна дизалица, на којој улогу преузима медицински техничар или лекар из редова 63. падобранске бригаде.
"Наш задатак је да што пре стигнемо до места несреће и укажемо прву помоћ. Наравно то све се отежава у случају да је на неприступачном терену, али ми смо и за то обучени јер имамо систем за спуштање низ ужад, као и извлачење повређеног уз ужад и указивање прве помоћи", истиче водник Александар Китановић, припадник 63. падобранске бригаде, чете за борбено трагање и спасавање.
За прву помоћ у хеликптеру између осталог у припавности су ЕКГ уређај и боце с кисеоником.
Служба трагања и спасавања у Нишу опремљена је и обучена да у кључних сат времена стигне до сваке тачке на југу Србије, који територијално покрива. Осим хеликоптера Х-145, на располагању су Ми-17, Ми-8 и "Гаме".
О томе како су српски лекари принуђени на '’ратну тријажу'’, прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТС
