Пише: Млађан Ђорђевић
Реаговање на текст „Нова српска десница – Радуле и Млађа”, „Политика”, 28. децембра 2020.
У тексту објављеном 28. децембра, аналитичар Бранко Радун ме сврстава у оно што назива „нова десница” и пореди са Сашом Радуловићем. Верујем да због тога дугујем одређена објашњења читаоцима „Политике”.
Најпре одбијам било какву асоцијацију себе или покрета „Ослобођење” са господином Радуловићем, Вучићевим министром без принципа и бившим стечајним управником „заслужним” за затварање десетина српских фирми, који би зарад три одсто гласова био данас либерал, сутра конзервативац, данас за мигранте и Немачку, сутра против њих, али никад против САД, чије интересе увек брани. Стављање нашег покрета у исту раван са антиваксерима, „корона-не-постоји” и осталим теоретичарима завере је тактика дискредитације, која треба да покаже да су сви који нису на власти – луди и неозбиљни.
Осим тога, све странке (па тако и ДЈБ) које су изашле на јунске изборе, било да су то учиниле у договору са СНС-ом, или из сопствене глупости, упецавши се на цензус од три одсто, раде у корист Вучића, пристајући да учествују у његовој шаради. То посебно важи за странке лажне деснице, од којих је неке Вучић формирао (Заветници, ПОКС, Левијатан, Српска десница), а неке ставио под контролу (СРС, СПАС, ДСС). Њихов циљ је искључиво да замуте воду и поделе гласаче патриотске оријентације, будући да таква опција једина има потенцијал да угрози режим. Зато ће они увек покушавати да му обезбеде легитимитет изласком на изборе, а од њих никада нећете чути критику на рачун Вучићевих потеза око Косова и Метохије, као што нисте прошлог месеца, када је Србија предала великој Албанији снабдевање струјом на северу Космета, на шта је покрет „Ослобођење” први указао.
Мене ипак више чуде оне странке, које су изборе бојкотовале, а сада, свесно или не, упадају у замку избора 2022. и већ сада најављују учешће. Својим појављивањем на тим изборима помоћи ће Вучићу да отклони најважнији резултат бојкота: једнопартијски парламент који је оголио ауторитарну природу режима, и заједно са ЕУ ради против интереса Србије. Због тога са жаљењем гледамо њихову борбу за мрвице са Вучићевог стола. Док наш покрет отвара приче од суштинског значаја за Србију: предају Косова, корупцију режима, уништавање природних богатстава, они се баве својим уским интересима, борбом за неколико минута месечно на јавном сервису и полагањем наде да ће их лицемерна ЕУ помиловати по глави и обезбедити им фер услове за изборе.
Покрет „Ослобођење” неће насести на ту игру. За нас избори могу бити само слободни – или их неће бити. То је гарантовано Уставом Србије и око тога не може бити никаквих преговора. Ми се не боримо за власт, већ да је сменимо. Не боримо се за проценте у истраживањима или за цензус, већ за ослобођење Србије: од издаје Косова, од корупције, од неслободе и недемократије.
Исправно је господин Радун указао на то да се наш покрет бави животним темама: разобличавањем криминалних послова „Рио Тинта” у Подрињу и „Линглонга” у Зрењанину, спречавањем уништавања водоснабдевања Београда градњом у Макишу, али и еколошким проблемима у Бору, Мајданпеку, Смедереву... Бранимо људе од извршитеља, пружамо подршку борби фриленсера и указујемо на пропусте државе у односу према мигрантима.
Зато и није у праву када тврди да сам ја „класичан десничар из деведесетих”, јер „намећем теме Косова и Метохије, Русије и Цркве”. Не, господине Радун, ми намећемо само две уско повезане теме: пљачка и издаја. Све док Вучић западу, који га је довео на власт, испоручује договорено око Косова, њему ће исти тај лицемерни запад (читај: САД и Немачка) толерисати уништавање демократије и друштва. Русија и Црква су стубови одбране КиМ у саставу Србије: прва као заштитник Резолуције 1244, друга као последња институција у Србији која има снаге да се супротстави Вучићу.
Ипак, налазим и нешто позитивно у наведеном тексту. Чим су провладини аналитичари кренули у причу о правој десници, значи да смо „уболи жицу” покрећући теме које боле режим. Јасно је да се ова власт не боји јалових грађанских опција које се врте око цензуса, већ свих облика бунта и побуне, ненасилне, добро организоване грађанске непослушности. Вучић и СНС су попут поплаве навукли муљ преко читаве земље и тек када се повуку знаћемо пуне размере штете по државу и друштво. Сада је време да сви устанемо, заврнемо рукаве, узмемо мотике и лопате и очистимо Србију од тог муља.
Да ли се Вучић заиста разрачунава са мафијом, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
