Пише: Др Иван Пајовић
У припремљеном материјалу се каже: „Циљеви научноистраживачког рада су: разрада предлога, препорука и потреба за напредним технологијама, елементима и системима ракетно-космичке технике која може обезбедити поуздану реализацију пилотираних летова на Месец (тј. летова са људском посадом), рад космонаута у Месечевој орбити и на његовој површини, са освртом на решавање медицинско-биолошких проблема”.
„Роскосмос” је објавио у званичним документима да ће Русија користити ракету „Ангара” (а не супертешку ракету „Јенисеј”, како се то раније очекивало) и мали транспортни брод за први пилотирани лет на Месец. Рогозин је о овом говорио и на свом Фејсбук налогу децембра 2020. године. По његовим речима, супертешка ракета биће конструисана на основу потпуно нових техничких решења. „Роскосмос” ће упутити космички брод са космонаутима на лет око Месеца до 2028. године, а прву руску експедицију са људском посадом која ће се искрцати на Месечеву површину до 2030. године.
Осим тога, у документу се говори о пројекту Руске орбиталне службене станице (РОСС), која би требала да замени постојећу Међународну свемирску станицу. Према материјалима са сајта државних набавки, биће разрађени пројекти тактичко-техничких задатака станице и њој припадајућих модула: базног блока (који ће бити лансиран транспортном ракетом „Сојуз 5”, како преносе РИА Новости), слободнолетећи и трансформишући модули (који ће бити лансирани ракетама „Сојуз 2”), лабораторијски модул и трансформативни чворни модул (који ће бити лансирани ракетама „Ангара А-5”).
Рогозин изјављује да ће Русија започети развој потпуно самосталне орбиталне станице у космосу већ за четири до пет година. Нова орбитална станица би требало да се кардинално разликује од свега што је до сада направљено и обезбедила би Русији контролу над космичким простором.
Рогозин је позвао и приватне инвеститоре да уложе новац у изградњу сталне базе на Месецу и свих припадајућих модула. Он је нагласио да је планирано лансирање аутоматизоване станице „Луна-25” са космодрома „Восточниј”, што би требало бити остварено најкасније до маја 2022. године. „А касније, као што се може очекивати, ми ћемо пројекат надограђивати, увећавати обим истраживања Месеца с почетка аутоматизованим апаратима, а потом програмима са пилотираним летелицама, људском посадом”, рекао је Рогозин.
У плану је и разрада пројекта малог лунарног узлетно-слетног брода, намењеног за искрцавање космонаута на површину Месеца. У интервјуу за РИА Новости августа 2020. године Рогозин је саопштио да је без тог пројекта искрцавање немогуће. Предвиђено је и пројектовање новог скафандера намењеног за рад на Месецу и израда његове експерименталне макете, затим средстава заштите здравља космонаута, модела лунохода („луномобила”), модула за преживљавање, енергетског модула лунарне базе и брода за доставу терета на Месец.
Пројекат је подељен на радне делове и први резултати очекују се већ 2022. године, а комплетан програм планира се да буде завршен до средине новембра 2025. године.
Све речено улазило је у пројекат „Федералног космичког програма 2016—2025”, али се од њега одустало 2016. године.
Да ли је ово реалност или тек пропаганда, видеће се ускоро.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Прошлу колумну Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
