Пише: Слободан Стојичевић, аутор књига Мрежни рат против Срба и Хибридни рат против Српске Православне Цркве

(Напомена: Четврти део фељтона садржи велики број илустрација напада на СПЦ и друге православне цркве путем друштвених мрежа тзб. мимови. Фотографије које је приложио аутор додате су на крај текста у документ који можете преузетим)

1) На првом месту то је огроман а од стране корисника и националних држава, најчешће потпуно неконтролисан утицај.  Формално-правно друштвене мреже су приватне фирме које имају своју политику. Тако да више није никаква новост да оне врше цензуру у складу са својом пословном политиком. Ово конкретно значи да могу забранити или једноставно „скрајнути“ шта год желе. И за које тржиште желе. А јасно је да ово могу урадити не само због своје пословне политике већ и по наредби или наруџби. Друго је питање када ће се ови АјТи (IT) гиганти повиновати наредби америчке Владе или ће нешто учинити на молбу Владе САД. Али чињеница остаје чињеница: онај ко поседује толики утицај на нашу омладину није чак ни у најмањој мери контролисан од стране наше државе. Постоји неколико  држава  које донекле  успостављају контролу , али то засигурно нису власти наше државе. Русија је већ увелико кренула у озбиљно чување свог информационог простора: донет је закон којим се регулише обавеза претраживача за приказивање садржаја у претрагама који су забрањени руским законима и већ се кажњава Гугл , донети су закони о одговорности блогера као јавних медија , а недавно су донети закони о обавези друштвених мрежа да прате и уклањају садржаје у којима има псовки, порнографије, пропаганде самоубистава и других асоцијалних понашања, а такође и могућности блокирања Фејсбука, Јутјуба и других сајтова уколико буду  „ограничавали приступ информацијама по расној, националној и политичкој припадности“  то јест уколико буду  блокирали корисника због његових ставова који не противрече законодавству РФ . 

2.) Како се врши овај утицај? У случају цензуре – једноставно се неки садржаји забране. Понекад то буде јавно, као у случају америчког новинара Алекса Џонса или америчког председника Доналда Трампа или руских медија. Понекад се одређени садржаји једноставно „скрајну“, то јест отежава се доступ, мање се предлажу, губе се и не приказују, успорава се учитавање,… А понекад се користи „фичуринг“ то јест штимовање броја прегледа и посета – данас већ постоје конкретни докази оваквог намештања и штимовања. На пример, недавно је блогер Наваљни уз помоћ америчких служби направио и објавио цео филм о наводном дворцу председника Путина. И тај видео садржај је на волшебан начин постигао преко сто милиона прегледа! Идеја је да се број прегледа повећа тако да се код корисника изазове осећај „сви тако мисле“ о чему смо говорили код пси-ефеката. А и да се на колико-толико легалан начин исплати повелика свота новца Наваљном и да се она на легалан начин унесе у Руску Федерацију. Алгоритми (програми који управљају друштвеном мрежом) праве психолошке профиле сваког појединачног корисника и на основу његових ранијих активности (свиђања „лајковања“, дељења „шеровања“, прослеђивања „форвардовања“, коментара,.. ) и уколико неки садржај желе да „скрајну“ – тај садржај се једноставно не приказује људима који имају такве интересе. Они нису забрањени и остају на профилу онога ко их је поставио, али се мање приказују онима које би интересовали. Или се више приказују онима који имају супротне ставове – тако да садржај има више негативних коментара. 

3) Фаворизовање садржаја се такође врши у складу са нарученим утицајем. Када се каже „наручени утицај“ то може да значи и једноставно плаћену рекламу али може да значи и „циљану рекламу“. „Циљана реклама“ значи да се неки садржај фаворизује код одређене, циљане групе корисника. То може бити, на пример, плаћена реклама за производ који користе, на пример, млади од 15-25 година и у том случају ће друштвена мрежа ту рекламу приказивати само тој циљаној групи корисника (узраст се наводи приликом регистрације). Али то није све: на пример неко дође на идеју да пријави више или мање година (често млађа деца пријаве да имају више година) у том случају алгоритам на основу њихових интересовања, пријатеља, свиђања, коментара,.. израчунава узраст и тај узраст узима као истинит (и што је, најгоре најчешће је у праву). Ово се зове контекстна  реклама . Али, на жалост ни то није све. За нас као обичне кориснике на ивици је научне фантастике али потпуно реална је контекстна реклама која обрађује не само податке које корисник сам даје о себи већ и фотографије! „Гуру руског интернета“ Игор Ашманов (о коме смо већ говорили а још ће бити речи) говори о програму који аутоматски прегледа фотографије на профилу и препознаје могућности за рекламу. На пример, човек постави своју фотографију на свој профил на Фејсбуку (или било којој другој друштвеној мрежи). Ако носи наочаре – шаље му се реклама за наочаре, футроле за наочаре, оптичке радње,… ако на фотографијама постоје скупа кола или предмети луксуза – препознаје се да је купац скупих производа и циљано му се шаље управо таква реклама, ако има фотографија са летовања на егзотичним дестинацијама и у скупим хотелима – шаљу му се рекламе за туристичке агенције,…. 

4) Алгоритам на основу информација о кориснику а и на основу његових дејстава на Интернету (не само на тој друштвеној мрежи већ уопште на свим платформама) аутоматски прави психолошки профил. На основу овог профила и на основу профила других корисника – предлаже једне другима за пријатеље. (Касније ћемо више говорити о „информационој куполи“, „ехо-коморама“ и затварању у „свој свет“.) Али и ту постоји „зачкољица“ – већина корисника је лења да тражи неког посебно, већ чешће прихвата нешто од онога што је предложено. А шта се предлаже? Па најчешће се предлажу оне кандидатуре за пријатеље који се „укрштају“ или „преклапају“ интересима или неким другим карактеристикама. 
5) Као што смо рекли са експериментом умрежавања свештеника (када смо говорили о свештеничким женама) за неколико дана се МОГУ УМРЕЖИТИ СТОТИНЕ СВЕШТЕНИКА на било којој друштвеној мрежи! Ту се логично поставља питање: ако се за неколико дана може (аматерски, од куће) умрежити неколико стотина свештеника и Фејсбук то зна и сам предлаже – да ли је могуће на њих вршити утицај? Било какав утицај? Наравно! Какав би се утицај могао вршити? Већ смо говорили о РПП – религиозно пропагандном програму на америчким телевизијама у Србији. Па могуће је циљано управо свештеницима на профил постављати ове „вести“ и репортаже. Ако је могуће да, на пример, фирма која тргује грчким тамјаном уплати рекламу свог производа тако да се шаље претежно свештеницима на територији Балкана – зашто неко мисли да није могуће уплатити редовно слање „новости о скандалима у СПЦ“ свим свештеницима на Балкану? Наравно, у овом случају то не би била комерцијална фирма већ нека НВО али то не мења чињенично стање. На исти начин се могу „информисати“ и сви верници. Алгоритам може врло лако „отсејати“ Фејсбук профиле верника по листи пријатеља, по посети страницама, по посети сајтовима, по коментарима,… и они могу бити исто тако циљана група као што су пецароши или љубитељи антиквитета или они који се интересују профилима девојака које постављаљу фотографије у купаћим костимима. И овој циљаној групи се онда циљано шаљу управо вести о пијаним свештеницима, мемови о Цркви, о владичанским возилима,… и полако се подрива поверење у Цркву. 

Мемови

МЕМОВИ – мем (или мим – зависи како ко изговара) је као појам увео Ричард Докинс и тим називом је означио најмању јединицу информације или „менталног вируса“. Као што је ген у генетици – јединица за преношење наследне информације тако се јединица за преношење друштвене информације може назвати мем. То су кратке поруке, пароле, вицеви, шале, сентенце,… које носе неку поруку. А да би се лакше ширили и добили особине „менталног вируса“ најбоље им је дати дозу хумора или сарказма . Мемови су изузетно подесан начин за ширење одређених кампања. То могу бити било какве кампање. Деценијама смо сведоци успешних рекламних кампања чији слогани нам годинама остају у памћењу. И политичке рекламне кампање користе мемове. У предизборним кампањама негативни мемови су незаменљиви за блаћење и дисквалификацију противника. У предизборним кампањама најчешће се не користи јавно негативно рекламирање противника јер у том случају по свим истраживањима пада рејтинг обе стране и зато се у кампањи користе мемови са дозом хумора који се лако памте, али се емитују као „ментални вирус“, а не као рекламни слоган противничке стране . Друштвене мреже су идеално окружење за емитовање оваквих мемова. Из простог разлога што када се једном мем емитује (а о начину емитовања ћемо говорити када будемо говорили о „бот-мрежама“), он се вирусно шири прослеђивањем између самих корисника тако да се постиже пси-ефекат личне поруке (пси-ефекат социјалности информације) а не јавне рекламне поруке. Ако је иоле добро направљен и, што је најважније, уколико има елементе хумора, подсмеха, сарказма, изругивања,… корисници га сами деле на својим профилима или шаљу пријатељима (о начину прављења мемова ћемо више говорити када будемо говорили о „троловима“). 

Умови нас и наше деце а и свих корисника друштвених мрежа су данас бојно поље! Ми тога најчешће нисмо ни свесни. Тачније свесни смо једног, површинског нивоа на коме се одвијају као неке „огорчене“ борбе власти и опозиције, грађаниста и националиста, феминисткиња и мизогониста, звездаша и партизановаца, присталица разних ликова у актуелном ријалитију,… али испод ових „огорчених сукоба“ на дубљем нивоу се води један прави рат за наша уверења, животне ставове, погледе на свет. И мемови су велика „пешадија“ у том рату!

И што најгоре – нити знамо за напад, нити га осећамо, нити га видимо, нити се бранимо!     На пример: друштвене мреже су свакодневно пуне мемова против Србије, Републике Српске,… Друштвене мреже су такав медији да сви ми, а посебно млади, не читају пажљиво оно што се појављује на ленти већ овлаш посматрају. И та наша особина је управо оно на шта циљају креатори мемова. Често ми видимо неки статус-мем, насмешимо се, евентуално га поделимо и кренемо даље. Али зачудо никад се не запитамо: а ко је направио тај мем? Када би се замислили врло брзо бисмо схватили да је неко потрошио неко време да осмисли проблем о коме жели да нам нешто каже, да осмисли поруку, да нађе материјал који ће употребити, да изради тај мем, да напише неку кратку, често шаљиву или подругљиву поруку и да још све то сачува у одређеном формату и на неки начин нама га „сервира“. Прво што би нам пало на памет „ма неки клинци се зезају“. Али ако погледамо озбиљније и дубље – па неће баш бити да све раде „докони клинци“. На пример: мемови против Србије као што су:
  
Оваквих мемова је хиљаде свакога дана. И ако се мало боље погледају – велика већина њих је наменски „прављена“ – нису стихијски „на мах“ урађени, већ је „неко“ осмислио о чему ће направити мем, потражио фотографије, дорадио фотографију, уобличио формат, дописао поруку и све то разаслао даље. И не само то: касније се нижу коментари, поруке „случајних“ корисника, прича се развија „од стране обичних људи“… Теме мемова прате актуелну ситуацију и „агенду новости“ из медија. 
Мемови су део „информационо – психолошког“ рата на друштвеним мрежама. Ми то видимо, осећамо само нам нико не говори о томе. И то није „неко мало шегачење клинаца из краја“ већ озбиљна војна операција. 
Данас то више није никаква тајна нити за војне и цивилне стручњаке разних држава нити за жртве. Само што о томе нама Србима нико не говори.

На пример: о рату на друштвеним мрежама који је пратио недавни рат у Нагорно Карабаху може се добити више информација од директног учесника . И на основу конкретних информација јасно је да то није била спонтана народна акција већ планиран ратни поход смишљен на сејање подела у јерменском друштву. 
Какве везе мемови на друштвеним мрежама имају са СПЦ? 
Директне!
Против СПЦ се такође води информационо психолошки рат. Само што ми то не схватамо као ратну операцију већ као „глас обичних верника“ или „оправдане замерке Цркви од стране простог народа“. 
На нашу срећу, држава Русија се озбиљно бави заштитом свог информационог простора па и Руске Православне Цркве као једног од стубова руске државности и суверенитета. И у руским приручницима за вођење информационог рата на Интернету ми налазимо примере таквих борби .
На пример: на руским друштвеним мрежама се појавио мем:
    
 
На фотографији видимо стару полу-разрушену цркву у позадини а у првом плану свештеника који стоји поред нових скупих кола а на таблицама уместо броја пише „СВЕТАЦ“. Испод фотографије пише: „Не кради Црква не воли конкуренцију“.
    Врло једноставан, упечатљив мем, који се у тренутку схвата, са елеменима хумора, подсмеха, изругивања, који се лако памти, евентуално прослеђује и лајкује. 
    Али руска држава има службе које се овиме баве. И ако се погледају „мета подаци“ са ове фотографије најчешће се лако дође до оригиналне фотографије. „Мета подаци“ су информације које прате сваку фотографију урађену на модерним телефонима или фото апаратима: време када је настала, најчешће и место где је нешто фотографисано,… И по овим мета подацима нађена је оригинална серија фотографија. Ево шта се испоставило:
   
Испоставља се да је то серија фотографија на којима је поносни власник новог аутомобила који је довезао испред цркве да би га свештеник освешао. На фотографијама се виде и праве, а не ретуширане таблице, и породица власника и свештеник са епитрахиљом што значи да врши неку требу. Све се то види на оригиналним фотографијама. Очито да је „неко“ (о троловима ћемо касније) ове фотографије нашао негде на интернету, прерадио једну од њих у „фото-шопу“ да би добио подсмешљиву „причу“ о Цркви, написао подругљив коментар и све то спаковао у мем који је „пустио“ на друштвене мреже.   
    Добро је што се у Русији специјализоване фирме по задатку државе баве овим проблемом напада на РПЦ па ми имамо прилике да за ово сазнамо. А иначе не бисмо знали како су настали овакви мемови о СПЦ:
   
 „Зачудо“ корисници друштвених мрежа моментално реагују и на сва догађања у СПЦ и подржавају оне који су на страни „обичног малог човека“, а посебно владику Григорија. Изјава владике Григорија о донацијама болницама и црквама која се одлично уклопила у борбу власти и опозиције и „фејсбук братство“ је одмах похитало да помогне „својима“ (али о томе мало касније).

Као што се лако може приметити – велика већина мемова је урађена латиничним писмом. Сем тога одмах пада у очи да су најчешће коришћени специјализовани програми за обраду фотографија и текста. И што је најважније: јасно се види да ниједан мем није случајан, насумичан, импулсиван. Сваки мем је промишљен, осмишљен, има ноту хумора, или подругљивости, или сарказма,… што нам другим речима говори да ниједан није урађен одједном, „на мах“ већ да је „неко“ пажљиво осмислио шта и како презентује. Све ово нам надаље говори још једну очигледну чињеницу: ови мемови нису примарно намењени нити једној нити другој крајности – то јест нити су намењени свештеницима и оцрковљеним верницима нити су намењени ратоборним атеистима. Свештеници и оцрковљени верници би одмах приметили да је коришћена латиница и одбацили би даље ширење у свом кругу (мада негде у подсвести свакако остаје запамћено) а ратоборни атеисти ионако о СПЦ мисле и горе од овога тако да нема смисла њих циљати. Ови мемови су намењени управо „обичним“ људима, формалним верницима који се изјашњавају као православни али не иду у цркву и нису активни верници. Управо ова врста корисника неће приметити латиницу а приметиће „горуће проблеме у СПЦ“ који је се тичу или као „верника СПЦ“ или као „грађана који тешко живе док се попови бахате“. 

Трол и Бот мреже    

Трол и Бот мреже. Треба објаснити ко ствара и како се шире ови мемови. Код нас у Србији уобичајили су се називи „Вучићев бот“ или „Ђиласов бот“ што би требало да означава човека који пропагира неког од ових политичара или на интернету шири његову пропаганду. Мада у Русији, а и у већини других држава у стручној јавности ови називи имају другачије значење.
Тролови    
Тролови  су  људи који су ангажовани да производе садржаје на интернету, да праве мемове, да пишу коментаре на друштвеним мрежама и јавним гласилима, да учествују у рату коментарима,… и што је јако важно: да управљају бот-мрежама.  По званичним подацима 2% корисника Твитера (Twitter) стварају 60% садржаја на овој друштвеној мрежи! А 5% корисника ствара већ 75% свог садржаја. Приближно исти проценти су и на свим осталим друштвеним мрежама. Постоји такође појам „Фабрика тролова“ који би требало да означи редакције у којима раде „тролови“. Ранијих година ово је било део тајног информационог рата између разних држава (највећим делом између САД, Кине и Русије) али је временом због низа скандала а понајвише због скандала са избоима у САД 2016. године испливало у јавну сферу. Данас више није никаква тајна да у већини држава постоје „фабрике тролова“ а и већина политичких партија имају своје „трол-мреже“. Када су у питању међупартијске борбе, код нас у Србији је већ било пар неких, вероватно унапред режираних, „скандала“ који су највероватније и били осмишљени  не да једна партија  оптужи другу за тролинг  већ да се уопште шира јавност упозна са овом појавом . 
    Али овде је потребно да нагласимо један врло важан детаљ: мемови против СПЦ које смо напред показали и који се шире друштвеним мрежама – нису у функцији политичке и међупартијске борбе! Скоро ниједан од њих није против неке политичке партије. Поставља се питање: а чија фабрика тролова онда њих прави? И који је смисао тог посла и трошка? А одговор је врло једноставан: ниједан политичар у Србији, ни Александар Вучић, нити Драган Ђилас, … нису изјавили да је за њих СПЦ главна претња већ генерал НАТО пакта Френклин Бен Хоџис ! 
СПЦ је превелики циљ за било коју појединачну политичку партију у Србији. А цела кампања коју видимо је пројектована не да постигне неки краткорочни циљ већ да стратешки дискредитује СПЦ као институцију и као духовни и национални стожер и ослонац српског народа. Овогодишња кампања са промоцијом владике Григорија је само један од вектора, праваца информационо-психолошког удара, али ни изблиза није цео напад. Чак се пре може рећи да је мем  који се појавио на друштвеним мрежама у ствари операција „под лажном  заставом“   : пре ће бити да америчке структуре потурају садашњој „опозицији“ у Србији која би требало од свог имена, вл. Григорија да анимира за политичку или црквену борбу. У сваком случају, ако се на било који начин СПЦ упетља у дневно-политичке борбе – за НАТО пакт циљ је већ постигнут: бирачи једне политичке опције ће неке владике или целу СПЦ сматрати сервисом своје или оне друге политичке опције. 
Ако се погледа лажна насловна страна недељника НИН која се појавила на друштвеним мрежама – јасно је да такав „фејк“ (лажну вест) нису направили „клинци из краја“ или докон графички дизајнер. Јер да би се направила ова илустрација потребни су и посебни програми и одговарајући компјутери за рад са графичким фајловима и много што шта професионално. Али што је најважније: потребна је жеља да се нешто каже поводом владике Григорија, да се он повеже са одређеним политичким опцијама, да се он упетља у политичку борбу, да се цела СПЦ упетља у дневно-политичке сукобе, да се евентуално или изазове сврставање Цркве на неку од страна у политичкој борби или да се евентуално изазову поделе унутар СПЦ по политичким линијама поделе. Иза само ове једне „илустрације“ постоји цела прича која је очигледно осмишљена да удари на тачно дефинисане емоције и да учини тачно дефинисан утицај (а оваквих мемова се „врти“ на хиљаде по друштвеним мрежама). А то не раде нити „клинци из краја“ нити докони програмери и графички дизајнери. То раде озбиљно организоване и плаћене службе – „фабрике тролова“. 
 
    Јасно је да сем партијских „фабрика тролова“ у Србији (или негде у региону ) постоје много веће, јаче, организованије и професионалније „фабрике тролова“ које производе по СПЦ заиста опасан садржај и шире га по друштвеним мрежама. 
    Где се оне налазе? То остаје тајна. Огромна, нова зграда америчке амбасаде у Београду, америчке амбасаде у суседним државама, … крију тајне које не можемо документовати. Али зато је можда једноставније погледати оглас за такве „ботове“ и „тролове“ објављен на порталу Блиц 16. 12. 2017. године: ЦИА НУДИ ПОСАО „Говорите српски? Пријавите се, чека вас динамично окружење и ПЛАТА ОД 160.000 долара“. 
За НАТО „сајбер ратнике“ најважније је да пронађу „носиоце језика“, то јест оне којима је српски матерњи језик и који су носиоци „српског културног кода“ јер само они могу да ураде оно што вештачка интелигенција још увек није у стању: да разумеју наративе и метафоре у језику и сачине смислене „мемове“ по одређеном „кључу“. И за тај задатак чак не морају ни да се ангажују само становници Србије или Републике Српске: Црна Гора је већ члан НАТО пакта. Као што је Русија окружена великим сајбер центрима смештеним у америчким амбасадама у Естонији, Јерменији, Грузији, Пољској, Чешкој,... у којима раде „рускоговорећи“ становници тих република – тако изгледа да се сличан пројекат организује и у окружењу Србије и Републике Српске, за почетак у Црној Гори.    
Ботови
     Ботови су пак компјутерски  програми . Сам назив је пореклом из чешког језика – реч „робота“ означава досадан, једноличан рад. Од те речи је кренуо назив „робот“ за машину која обавља такав рад, а када су се појавили ови програми добили су назив „бот“ јер као неки робот обављају досадну и једноличну „роботу“ на интернету. Код нас у Србији се реч „бот“ најчешће користи за оно што се у Русији и Америци најчешће назива „трол“ – човек који је плаћен да нешто „гура“, „пропагира“, „тролује“, „спинује“ на Интернету и на друштвеним мрежама. „Ботови“ су, у ствари, неколико врста програма. На пример: програми који аутоматски стварају налоге на друштвеним мрежама под лажним именима људи , програми који опслужују ове налоге (свакодневно стварају неку активност да би налози деловали као да су живи људи), програми који шаљу, прослеђују (форвардују) статусе и објаве, програми који управљају са неколико десетина или стотина „бот-налога“ на друштвеним мрежама (тзв. „бот-мастери“),  програми који пишу коментаре или се „расправљају“ у коментарима под неким објавама, статусима, емисијама,… и још много штошта . Зато је можда боље прво објаснити „окружење“ („екосистем“) ботова и тролова:
 
  Нивои здружених кибер-операција: постоји пет нивоа кибер или Интернет „реалности“ – 1. људи; 2. идентитет у кибер простору; 3. информација; 4. физичка инфраструктура и 5. географко окружење ; 

    Овај графички приказ се односи и на много што шта друго у кибер рату али у овом случају нас интересују тролови и ботови: „живи људи“ - обично тролови али могу бити и оператори бот-мрежа и програмери и писци коментара, сценаристи,…, могу бити иза једног или хиљаду „профила“, имена, налога; „идентитет у кибер простору“ – може бити жив човек, али може бити и креиран налог „бот“ - иза једног „идентитета“ може бити један човек или хиљаду људи („блогер Наваљни“ је у ствари цела редакција са много живих људи запослених у разним државама, а опет један „бот оператор“ (назива се и „бот-мастер“) може руководити „бот мрежом“ од хиљаду налога на друштвеним мрежама); „информација“ – може бити истинита информација, може бити вест а може бити и лажна вест – „фејк“ или мем; „физичка инфраструктура“ – може бити нека фабрика тролова или сервер за аутоматско прослеђивање или редакција за креирање вести, новости или лажних вести - „фејкова“ и мемова; „географско окружење“ – било шта од претходних четири фактора може се налазити било где у свету (у Београду, Македонији или у Црној Гори, Њујорку, америчкој амбасади у Јеревану или Талину,…). 
    Сегмент информационо-психолошког рата на друштвеним мрежама (а и сајтовима информационих агенција) је у ствари један од фронтова овог правог рата. Данас се по званичним истраживањима око 98% младих у Србији, информишу преко друштвених мрежа. И потпуно неконтролисан утицај из иностранства на омладину је пресудно важан за стабилност сваке државне власти. Сви видимо да већ више од деценије постоје „твитер-револуције“, скоро сваког дана читамо и гледамо где је све по свету омладина демонстрирала, палила аутомобиле, тукла се са полицијом. И очигледно је да ове побуне нису само политички мотивисане. Чак и у државама у којима нема великих политичких потреса, омладина је спремна да се бије са полицијом због неких наизглед потпуно споредних проблема (корона карантин, закључавање, хапшење друга, вакцинација,…). Ово је у највећој мери последица природе друштвених мрежа. Као што смо раније рекли када смо говорили о пси-ефектима и својствима интернет комуникације: 
1. информација данас тежи да буде негативна (против нечега) јер се то више чита и прати; 
2. тежи да буде што краћа јер се убрзано смањује пажња публике и могућност схватања нијанси; 
3. тежи да буде упрошћена до баналности; 
4. тежи да постане искључива и сведена на „за“ или “против“; и 
5. тежи да буде што „бомбастичнија“ што „кликљивија“ („клик-бејт“).
Све ово доводи до феномена који раније није био познат а то је да се, по свим темамама, у јавности (публици, аудиторијуму, друштву) врло брзо створе две огорчено супротстављене крајности! Овај феномен још увек није до краја ни истражен али се већ увелико користи у информационо-психолошком рату. Тим пре што се просечан човек инстингкивно сам затвара у „ехо-балон“ и ствара своју „информациону купполу“.

Документ са приказима мемова против Цркве и релевантним линковима можете преузети ОВДЕ.

Почетак фељтона можетепрочитати ОВДЕ.

Извор: Правда