Мирослав Јеремић истиче да је откривено око два милиона фалсификованих динара, више од 100.000 фалсификованих долара, око 45.000 фалсификованих евра и лажних новчаница осталих валута у вредности око 10.000 евра.

"Реч је о номиналној вредност, јер фалсификати нису наплативи. Наведене цифре одговарају материјалној штети коју су претрпели примаoци лажног новца", каже Јеремић.

На питање које новчанице лажног новца предњаче када је реч о динарима, Јеремић каже да су  то апоени 1.000, 2.000 и 500 динара.

"Фалсификатори немају интереса за пиковање апоена мале вредности, а избегавају и фалсфиковање апоена велике вредност", објашњава Јеремић.

Народна банка Србије је открила 1.710 лажног страног новца.

"Највише је откривено фалсификата долара, 1.166 од укупно 1.170, а у оквиру те валуте највише апоена од 100 долара", каже Јеремић.

Које новчанице евра се највише фалсификују 

Фалсификат апоена од 100 евра је протеклих година био најбројнији, сада више није. На питање да ли то значи да се лакше откривају такве новчанице, Јеремић одговара каже да не верује да је то разлог.

"У земљама Еврозоне најчешће се фалсификују и откривају апоени од 50 и 20 евра. Код нас је та новчаница од 100 евра дуго времена била фалсификована и откривана, а тренутни подаци кажу да су то сада новчанице од 50, 200 и 100 евра, тим редом", објашњава Јеремић.

Додаје да се код нас највећи број трансакција врши у кешу, и то у еврима, и при томе се ради о значајним износима, попут купопродаје половних аутомобила, изнајмљивања станова, и да то објашњава зашто су код нас фалсификују крупни апоени.

Како изгледа оригинална новчаница

На питање шта указује на фалсификовану новчаницу, Јеремић каже је за то потребно да се тачно зна изгледа оригинална новчаница.

"Информације о томе како изгледају заштитни елементи оригиналних новчаница, грађани могу да пронађу за динаре на сајту Народне банке Србије, а за евро на сајту Европске централне банке", објашњава Јеремић.

Додаје да се прво може приметити да се квалитет папира битно разликује између фалсификоване и оригиналне новчанице, ако је реч о лошем фалсификату.

Јеремић потврђује да је лажна новчаница од 500 евра "савршени" фалсификат.

"Држава се бори против оваквих фалсификата. Када се он једном констатује, његове карактеристике се описују и циркуларним писмо Народна банка Србије обавештава све банке и мењачнице о појави тог фалсификата и детаљно га описује", указује Јеремић.

Каже да грађанима то не помаже много, ако прими ту новчаницу као оригиналну, те да је тада претрпео штету и да му је слаба утеха да ће то бити препознато у банци или мењачници.

Где се најчешће дистрибуира лажни новац

Додаје да би грађани требало да буду веома опрезни када чувају своју уштеђевину стране валуте, јер различите земље имају различиту праксу.

"Да би били сигурни да је са вашом уштеђевином све у реду, требало би да прочитате информације о новчаницама које поседујете на сајтовима централних банака, које су тај новац емитовале", савет је директора Одељења Народне банке Србије за борбу против фалсификовања новчаница.

На питање на којим местима треба бити опрезан, где се најчешће дистрибуира лажни новац, Јеремић каже да су то ситуације лоших светлосних услова и кратког времена на располагању да евентуално извршите проверу новца.

Говорећи о томе колико је пандемија утицала на токове лажног новца, Јеремић каже да када смо имали полицијски сат и ограничења радног времена трговинских радњи, утицала је битније због смањеног готовинског платног промета.

"Сада када немамо такве рестриктивне мере, нема таквог утицаја на количину фалсификата који се открива", закључује директор Одељења Народне банке Србије за борбу против фалсификовања новчаница Мирослав Јеремић.

Какву замку Приштина спрема, сазнајте ОВДЕ.

Извор: РТС