Реџеп Тајип Ердоган састао се са Владимиром Путином у Сочију, док јаз између НАТО савезника Турске и САД расте.
Након што је амерички председник Џо Бајден одбио да се састане са турским колегом на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација, разочаран и бесан Ердоган је рекао новинарима на брифингу да је с времена на време успевао да добро сарађује са бившим председницима САД, али не и са Бајденом.
Свега дан касније, 24. септембра, обраћајући се након молитве у Истанбулу, Ердоган је критиковао Бајдена по други пут за 24 сата, наводећи да он и амерички председник нису успели да премосте своје разлике на састанку током његове посете Њујорку, а да су се недавни разговори са Бајденом показали разочаравајућима.
Ердоган је оптужио САД да подржавају "терористичке организације" уместо да се боре против њих, односећи се на америчко партнерство са Јединице за заштиту људи (YPG) у северној Сирији, повезане са забрањеном Курдистанском радничком партијом (PKK).
Такође је поручио да Турска и даље планира да купи другу серију руског противракетног система С-400.
Непосредно након Ердогановог саопштења, Комитет за спољне односе америчког Сената упозорио је да би било каква нова куповина од стране Турске значила и нове санкције, према Закону за супротстављање америчким противницима путем санкција (CAATSA), осмишљеном да одврати "противнике" од непријатељских акција, пише “Ал Џазира”.
Док јаз између две НАТО савезнице расте, Ердоган се састао са руским председником у црноморском одмаралишту у среду, а сва је прилика да ће желети да ојача односе са Москвом.
"Њујорк тајмс" указује да су Турска и Русија пријатељске што се тиче уговора о енергетици и оружју, али непријатељске у више блискоисточних ратова. Преко својих представника и плаћеника, две земље су на супротним странама у ратовима у Сирији и Либији, док и турске и руске трупе служе као миротворне снаге у конфликту у Нагорно-Карабаху. Већина Ердоганове дипломатије с Русијом тумачи се као преговарачка позиција – претње Вашингтону а умиљавање Путину, али стварање дистанце кад нешто тражи од Вашингтона, истиче амерички дневник.
Тензије
Галип Далај, истраживач Универзитета Оксфорд и Четам хауса, рекао је "Ал Џазири" да се у Вашингтону на турску куповину руског противракетног система С-400 не гледа искључиво као на куповину одбрамбеног система.
"То се пре посматра као манифестација турског геополитичког идентитета који се све више помера од Запада, а приближава Русији и Кини", истиче Далај.
Турско-амерички савез био је искључиво дефинисан у оквиру безбедности од почетка ангажовања две стране, након што се Турска прикључила тадашњој антисовјетској алијанси 1952.
Из америчке перспективе, Турска је важна чланица НАТО и домаћин кључних војних база пакта, као и партнерка у такозваном “рату против терора” и линија одбране од претњи на Блиском истоку. Све то је фокусирано пре на безбедност, а не на политичко ангажовање, историјске везе, дубоку економску међузависност или друштвено-културне везе.
У време растућих разлика у вези тога како Анкара и Вашингтон виде безбедносне претње, узак фокус на безбедносне везе може довести до кризе, па чак и ивице директног сукоба.
Потенцијални сукоби са америчким снагама током турске офанзиве у Сирији у октобру 2019. спречио је тадашњи председник Доналд Трамп, неочекиваном објавом 6. октобра да ће повући своје трупе из земље, што је олакшало турске операције.
Ајкан Ердемир, директор Турског програма Фондације за одбрану демократије у Вашингтону и бивши опозиционар турског парламента, рекао је “Њујорк тајмсу" да Ердоганова куповина С-400 треба да буде "позив на буђење" за Бајденову администрацију.
"Турски председник ће наставити да игра улогу кваритеља односа у НАТО и обезбедити Путину даље прилике да поткопа трансатлантску алијансу и њене вредности", навео је у мејлу, додајући да је понуда Турске да одигра улогу у Авганистану након повлачења САД такође усмерена на ставарање зависности које би смањиле свако противљење Вашингтона.
Турско-руски односи
Док је однос са Бајденом кудио, Ердоган је више пута рекао да има искрене и добре радне односе са Путином.
"На индивидуалном нивоу анализе, Ердоган опажа претњу од САД, мислећи да га намерно подривају са крајњим циљем да га склоне са власти. Ова фрустрација и перцепција претње наводи га да потражи савез са Русијом као равнотежу против САД" – рекао је Озгур Унлухисарцикли, директор канцеларије Немачког фонда Маршал у Анкари.
"Међутим, то такође ставља Турску у веома слабу позицију према Русији, са којом има више сукобљених интереса него заједничких тачака", указао је.
Турска и Русија су, како је то описала "Ал Џазира", "кооперативни конкуренти". Оне подржавају супротстављене стране у Сирији, Либији, на Кавказу и Балкану. Међутим, Турска има дубље економске везе са Русијом него са САД и из тог разлога Москва и Анкара пазе да им геополитичке разлике не угрозе трговину. Ипак, Ердоган отишао у Сочи са досад "најслабијим улогом" у 19-годишњем односу са Путином, написао је у блогу стручњак за турско-руске односе Универзитета Москва Керим Хас.
"Не само што је очајан да спречи офанзиву у Идлибу (Сирија), већ му је преко потребан повољан уговор о куповини гаса од Русије док глобалне цене (овог енергента) расту", навео је Хас, пренео је "Њујорк тајмс".
"Ердоган ће можда морати да купи други део С-400 зарад свог 'личног опстанка', рекао је Хас.
За разлику од неуравнотежених односа са САД, Анкара односе са Русијом сматра "изводљивима".
Док економска динамика можда нагиње ка Москви јер Турска увелико зависи од руског извоза гаса, а милиони руских туриста доносе приходе, Турска је главни извозник пољопривредник и текстилних производа у Русији.
Такође, у случају сукоба Русија и Турска могу лакше да поткопају међусобне интересе. Блиске везе са Московом такође годе Анкари јер јој дозвољавају да надогради одбрамбену индустрију без ризика од уплитања у међусобна унутрашња питања, сматра Максим Сучков, стручњак Руског савета за међународне послове.
"Турска види Русију као ресурс који може да искористи да ојача свој стратешки суверенитет, док Русија види Турску као алатку да увећа сопствени ауторитет као велике силе", истакао је.
Ипак, нарушавање односа са Вашингтоном има своју цену, јер ће Турској недостајати америчка подршка у случају спора са Русијом.
Ердоган је деловао да је бесан што се није састао са Бајденом у Њујорку, иако је било веома мало билатералних сусрета шефова државе на Генералној скупштини ове године због пандемије, а 'Вашингтон пост' упире на два могућа разлога за његову љутњу – турски председник, с једне стране, жели да пројектује слику глобалног руководства за домаћу публику, али желео је и да ојача своју позицију уочи сусрета с Путином у Сочију.
Самит у Сочију
Уочи сусрета, Путинов прес секретар Дмитриј Песков најавио је да ће састанак у Сочију између двојице лидера бити "најобухватнији од почетка билатералних односа". И заиста – двојица лидера "претресла" су кључна поља од интереса, од гаса до билатералних односа и регионалних проблема од Сирије и Либије до Авганистана и Закавказја.
На тросатном састанку у Сочију – првом за двојицу лидера након више од годину дана – Путин и Ердоган су разговарали о уговорима о наоружању, трговини и нуклеарном реактору који Русија гради у Турској.
Такође, у свом првом личном сусрету након што се пре две недеље повукао у самоизолацију због могуће изложености корона вирусу, Путин је уверио Ердогана да је “Турска заштићена од гасне кризе” која је захватила Европу захваљујући гасоводу "Турски ток" који је изградила Русија.
Да ли је Тихановска морала да напусти Белорусију, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
