У ниском старту. Тако би се могла описати позиција Београда и Приштине, када делегација косовских Албанаца у Паризу тражи француску подршку за чланство у Интерполу. Српски шеф дипломатије одговара да је много више од десет земаља спремно да повуче признање независности Косова.
"Ми се понашамо као да је мораторијум и даље на снази, и ми сигурно нећемо бити први који ће га прекршити. Свако евентуално ново признање за нас ће представљати кршење мораторијума. Друга црвена линија јесте формална апликација приштинских институција за чланство у некој од међународних организација", истиче Немања Старовић, државни секретар Министарства спољних послова Србије.
Министарство спољних послова у Приштини оптужило је српску страну да крши Вашингтонски споразум.
"Србија континуирано ради на слабљењу позиције Косова у међународној арени. Ни она није поштовала договоре и званичници ове државе су позвали на отпризнавање Косова", наводе из Приштине.
Ни једна ни друга страна, за сада, формално, није повукла потез супротан потписаном. Иако је приштински премијер Аљбин Курти са имиџом националног лидера и под притиском дистанцирања од претходника Авдулаха Хотија, потписника споразума.
Приштина неће окренути леђа Вашингтону
Тамошња скупштинска већина у августу није изгласала Резолуцију о примени Вашингтонског споразума. Али познаваоци тумаче - Приштина није спремна да одбије послушност Вашинготну.
"Аљбин Курти мора нешто да подузима јер је страховито нападао Вашингтонски споразум и то управо због мораторијума, али он је већ неко време на власти и док он размишља или да одобровољи Вашингтон или да иде у раскид са политиком коју му Вашингтон препоручује, логично је да Београд каже – господо, непријатно ћете се изненадити шта ће вам се десити ако идете у нову ескалацију", наводи новинарка Љиљана Смајловић.
Милан Крстић са Факултета политичких наука верује да би Београд могао да добије од тога што би мораторијум био укинут.
"Београд се обавезао да ће обуставити своју кампању која је до тада била врло успешна док приштинска кампања није била успешна за улазак у међународне организације, али ако се гледа шири интерес, а то је нормализација односа Београда и Приштине, то би могло да буде нарушено", додаје Крстић.
Вашингтон позива да се примењује мораторијум
Вашингтон, са којим су Приштина и Београд одвојено потписале споразум у спетембру 2020, на његову годишњицу, позвао је обе стране да и даље примењују мораторијум. У наредним месецима уследиле су напетости због регистарских ознака и упада косовских специјалаца на север Косова.
На слушању у Конгресу, специјални изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар наглашава - дијалог у Бриселу и даље је од пресудне важности.
"Надамо се да земљама у процесу можемо да помогнемо да примене споразуме које су већ потписале, да се придржавају усаглашених споразума или ефикасно примене политичке резолуције. У међувремену, док нисмо део дијалога и процеса преговора - блиско сарађујемо са господином Лајчаком. Подстичемо стране да буду прагматичне, практичне и оријентисане према решењима", наводи Габријел Ескобар, специјални изасланик САД за Западни Балкан.
"Дијалог у Бриселу који је важнији је у стагнацији, тако да не могу да кажем да би сада поново кампање повлачења признања или учлањења у међународне организације био велики корак уназад у односу на оно што је било пре Ваш споразума, зато што је пре Вашингтонског споразума било мање-више исто што и сад", истиче Милан Крстић.
Пре Вашингтонског споразума, 2018. Суринам је први повукао признање. Тим корацима у кампањи Србије, кренуло је још 17 држава.
Према подацима са сајта Канцеларије за Косово и Метохију, ситуација у УН је таква да Косово признаје и не признаје једнак број чланица - 97.
О намери Зорана Милановића да пошаље хрватску војску у БиХ прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТС/Косово онлајн
