Србија и Русија могле би да формирају заједничке производне компаније које би пласирале робу на трећа тржишта, али ни потeнцијал споразума о слободној трговини који имамо са Руском Федерацијом није довољно искоришћен и наш извоз у ту земљу стагнира.

Да је Русија заинтересована за већу количину српске робе на свом тржишту потврдио је и приликом недавне посете Београду потпредседник Владе Руске Федерације Јуриј Борисов, после састанка са председником Србије Александром Вучићем.

Дејан Делић, директор представништва Привредне коморе Србије у Москви, каже да се формирање српско-руских компанија предлаже из разлога једноставнијег позиционирања на домаћем и изласка на трећа тржишта, са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, чиме би се користили трговински преференцијали и ценовна конкурентност производа, у односу на друге увозне.

– Србија и Русија већ сарађују у свим областима привреде. Отворен је и велики број заједничких компанија од пољопривредно-прехрамбене производње, преко текстила, обуће, фармацеутско-козметичке и грађевинске индустрије – наглашава Делић.

Према његовим речима не постоји регистар заједничких компанија, али, у свакодневном раду сусреће се са захтевима управо таквих фирми, које развијајући сопствену производњу уз инострану подршку (у овом случају из Руске Федерације) користе прилику за излазак на трећа тржишта.

– Примера ради, јуче смо организовали логистику, шпедицију и транспорт из Кине за Србију путем српске фирме која је отворила руско правно лице у Москви. Тренутно тражимо стратешког партнера за руску компанију која жели да се бави прерадом дрвета и производњом финалних производа због извоза у Руску Федерацију и ЕУ (делови и опрема за сауне). Такође, у току су припреме за руску инвестицију у вези са производњом текстилне опреме за специјалне намене (лекари и медицинари) зарад извоза у Русију, регион и ЕУ – наводи Делић.

Он се, међутим, не слаже са оценом да српски извоз у Русију стагнира.

– Штавише, у периодима макроекономске стабилности, одсуства иностраних притисака и санкција према Русији, који резултирају осцилацијом и падом вредности руске националне валуте, српски извоз последњих десет година бележи раст просечно око 20 одсто, што је случај и за шест месеци ове године (17,3 процента). У 2021. очекујемо извоз већи од милијарду долара.

Наглашава да, посматрајући листу робе за извоз Србије у Русију региструјемо извоз производа више додате вредности. Од лекова, беле технике, приколица за камионе, паркета и подних облога, пнеуматских гума, циркулационих пумпи до женских модних чарапа, млечних производа...

– Руска Федерација је трећи трговински партнер Србије. И не само трговински, водеће европске компаније инвестирају, преносе производњу у Србију зарад коришћења трговинских преференцијала, на основу Споразума о слободној трговини, изласка и извоза на тржиште Евроазијске уније. Посматрајући само првих десет, водећих извозника из Србије у Русију, осам су директне стране инвестиције из ЕУ – каже Делић.

Велика заинтересованост за извоз јабука, бресака…

У Министарству трговине, туризма телекомуникација наводе да постоји заинтересованост српске стране за већи пласман робе на руско тржиште, посебно оних артикала који се већ сада извозе у Русију, као што су пољопривредно-прехрамбени производи: јабуке, соја у зрну, сиреви, храна за псе и мачке, јагоде, нектарине, вишње, брескве, саднице јестивог воћа.

Такође ту су и индустријски производи: гуме пнеуматске за аутомобиле, камионе, аутобусе, затим чарапе, лекови, хартија и картон, циркулационе пумпе.

Трговинска размена са Русијом

Према подацима Републичког завода за статистику укупна спољнотрговинска размена са Руском Федерацијом у 2020, износила је 2,47 милијарди долара, што представља смањење од 30 одсто у односу на 2019. Извоз је износио 911 милиона долара, што је за 6,7 процената мање него претходне године.

Водећи извозни производи Србије у Руску Федерацију у периоду јануар–децембар 2020. су: јабуке, свеже, остале (11 одсто), гуме спољне пнеуматске, нове за путничке аутомобиле (шест процената), хулахоп чарапе, самодржеће, синтетика, соја у зрну, ломљена или дробљена, осим за сетву, лекови…

Водећи увозни производи Републике Србије из Руске Федерације у периоду јануар–децембар 2020. су: гас природни у гасовитом стању (21 одсто), нафта и уља од битуменозних минерала, сирова (19 процената).

Шта су на хрватској телевизији рекли о српском свету, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Политика