Како преноси портал Балканска безбедносна мрежа, војна интервенција Србије се у том случају сматра мало вероватном, али се предвиђа да би били потребни ваздушни напади, уз додатне трошкове од око 24 милијарде долара.
Када се говори о БиХ као могућој чланици НАТО, међуетнички сукоб се сматра највећим потенцијалним војним изазовом.
Студија износи различите хипотетичке сценарије таквог развоја догађаја под утицајем страних фактора: од подршке Србије „иредентистички оријентисаном локалном становништву", подршке Русије етничком сепаратизму до таласа насиља насталог под утицајем радикалних исламиста.
- Србија се наводи као једина потенцијална спољна претња, али веома мало вероватна јер је Београд данас у Партнерству за мир, сарађује са НАТО и налази се на путу европских интеграција - додаје се у тексту.
ЦСИС процењује да Влада у Сарајеву има релативно слабе војне снаге, мали војни буџет и економију у тешком стању, али да би БиХ могла да затражи подршку НАТО ако постане чланица Алијансе.
- Занимљиво је да нигде не имплицира да би оружану побуну извели Срби, Бошњаци или Хрвати. Ипак, аутори износе и хипотетички сценарио по коме би 'будућа ултранационалнистичка власт' у Србији могла да се умеша у сукобе у БиХ уколико буде потредно да заштити Србе од 'секташког насиља, исламског екстремизма и секуларних напада'. У таквом сценарију, процењује се да би Србија са четири тешко наоружане бригаде и ваздухопловством могла врло брзо да победи лако наоружане снага БиХ. Очекивана би била и помоћ Русије Србији у техници и војним саветницима - сматрају аналитичари.
Ту би на сцену ступили ваздушни удари НАТО и САД. Водећи се искуствима из бомбардовања Србије 1999. и ратова у Ираку и Авганистану Центар за стратешке и међународне студије предвиђа да би таква акција натерала српске војне снаге да се крију. У том случају, аутои сматрају да би против српских снага требало спровести акцију попут оне у Хрватској 1995, односно комбиновање ваздушних удара и напада копнених снага владе у Сарајеву.
Трошкови ваздушних напада износили би 24 милијарде долара, а трошкове би пођеднако сносили САД и остале земље чланице НАТО-а.
У оквиру програма међународне безбедности, аутор Марк Кансиан и његов сарадник Адам Сакстон урадили су прогнозе како би могло да изгледа ширење НАТО, у контексту потребних војних снага и новца за јачање одбрамбених способности савезника или пак мировних операција. Аутори су се бавили постојећим војним снагама НАТО-а и Русије, као и потенцијалним жариштима уколико дође до ширења Алијансе.
Као државе које могу постати део НАТО наводе се Шведска, Финска, Украјина, Грузија и Босна и Херцеговина. Од европских земаља изостављени су Србија, Белорусија, Молдавија, Ирска, Швајцарска и Аустрија.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 12, 2021
Извор: Информер
