Пише: Емил Влајки
 

*Кристоф Флиге, члан претресног већа Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТБЈ) у предмету Караџић, дао је интервју њемачком недјелнику Шпигел, и том приликом изјавио:

-Случај Караџић се односи на питање одговорности за масовно убијање, о чему се говори као о геноциду. Међутим, стручњаци за међународно право су подјељени о томе да ли би се масакр у Сребреници могао дефинисати као геноцид.

Упитан како би се овај став могао одразити на предмет Радована Караџића, гдје је он један од чланова претресног већа, судац Флиге је одговорио:

-Не бих желио да коментирам овај специфичан предмет. Али шире гледано, ја себи постављам питање: да ли нам је израз геноцид уопће потребан да би окарактеризирали такве злочине?

Зашто нам је таква дистинкција уопће потребна? Да ли је то праведније или неправедније, уколико је једна скупина људи била побијена не из националних, етничких, расних или вјерских разлога, како то наш статут прописује, него једноставно зато што су се ти људи сви нашли на неком одређеном мјесту? То је често био случај у вријеме када је Стаљин водио борбу против такозваних Кулака у Украјини.

На опаску Шпигела, да прогон кулака можда не би било могуће подвести под категорију геноцида, судац Флиге је одговорио:

-То је управо разлог зашто би мом мишљењу требало да уведемо нову дефиницију таквог злочина. Можда би израз масовно убојство отклонио неке од тешкоћа са којима се суочавамо покушавајући да дођемо до правних дефиниција.

*28. 04. 2013. 13:41х, Срна

Бечки публициста Ханес Хофбауер оценио је да је неприхватљиво што је међународни суд дешавања у Сребреници у јулу 1995. године дефинисао као геноцид и што је то постало табу. Хофбауер, који је и економски историчар, истакао је да се у служби нових геополитичких и економских интереса јављају „закони о контролисаном сећању“ који спречавају диксусију и сумњу у званично мишљење о појединим догађајима, па тако „геноцид у Сребреници постаје табу“.

„О нечему што се десило треба да постоји отворена научна дискусија, а не да се историјски догађаји дефинишу и осигуравају на правној основи“

„Имате међународни суд који је нешто дефинисао као геноцид и то је последњи ауторитет. То, према мом, али и мишљењу многих историчара, није прихватљиво, јер о нечему што се десило треба да постоји отворена научна дискусија, а не да се историјски догађаји дефинишу и осигуравају на правној основи“, рекао је Хофбауер за „Вечерње новости“.

*Директор центра Симон Визентал: Сребреница није геноцид
14.07.15, 19:22х

Директор Центра 'Симон Визентал' Ефрим Зуроф изјавио је да масакр муслимана у Сребреници 1995. године није био геноцид.

Зуроф је упозорио да треба бити опрезан када се користи термин геноцид и додао како не негира убојства муслимана у Сребреници.

 "Не поричем да су српске снаге убиле муслимане у Сребреници, што није смјело да се деси и ти људи треба да буду изведени пред суд, али у Сребреници се није догодио геноцид. Ако су српске снаге пустиле жене и дјецу да оду, то није геноцид. Све је то политика“, рекао је Зуроф за Спутник. 

Политичка одлука, сматра Зуроф, стоји и иза приједлога британске резолуције о Сребреници, на који је Русија ставила вето у Савјету безбједности. 

Западне земље су жељеле да направе симбол од српских злочина током ратова деведесетих, како би оправдале оно што су жељеле да постигну са Дејтонским споразумом, а Сребреница је за то послужила јер је била највећа трагедија, оцијенио је Зуроф. 

Подсјећа да су исти људи, попут Била Клинтона, догађаје у Руанди одбили да окарактеризирају као геноцид. 

Клинтон није желио да обавеже САД, а то јесте био геноцид. Због тога што је одбио да те догађаје назове геноцидом, многи су изгубили животе, подвукао је Зуроф. 

Директор Центра "Симон Визнтал" сматра да у Источној Европи покушава да се промијени дефиниција геноцида. 

"У Европи данас постоје покушаји да се промијени хисторија Другог свјетског рата и холокауста, па тако видимо покушај да се изједначе комунизам и нацизам, што хисторијски није точно. У оба случаја ријеч је о страшним злочинима, али комунистичка идеологија није подразумијевала истребљење цијелог једног народа и индустрију смрти, као што је то било током нацистичке ере", указао је Зуроф. 

Пошто је холокауст постао симбол, објаснио је Зурофф, сви хоће да прикажу злочине као холокауст, јер тако добивате признање, одштету, што ми зовемо чежњом за холокаустом. 

Земље попут Литваније, Летоније, Естоније, чији су припадници учествовали у масовним злочинима, имају избор да буду представљени као нација убојица или нација жртава. Јасно је да желе да буду жртве, истиче Зуроф.

Израелски хисторичар америчког порекла, који је заслужан за извођење пред суд многих бивших нациста, међу којима и команданта концентрационог логора Јасеновац и усташког злочинца Динка Шакића, каже да у Хрватској ситуација није црно-бијела. 

"Проблем је што је то земља у којој је значајан дио популације носталгичан за усташком прошлошћу. Примјер је и то што је Тхомпсон дуго један од најпопуларнијих пјевача у Хрватској, а он је расиста, подржава усташе, пјева ужасне пјесме о убијању Срба, о убијању Стипе Месића", понавља Зуроф. 

То, како истиче, значи да нешто није у реду, али не значи да су сви Хрвати фашисте и усташе. 

"Многи у Хрватској су се противили фашизму и мрзе све то. Месић је радио против тога док је био предсједник, али када садашњи предсједник одлази у Блеибург, што да кажем. То је невјеројатно", закључује Зуроф.
 
(б92.нет/ДЕПО ПОРТАЛ/БЛИН МАГАЗИН/дх)

*Бечки "Стандард": Сребреница није била геноцид
Танјуг | 26. 03. 2016 - 08:55х

Сребреница је била злочин против човјечности, али не и геноцид, тврди бечки дневник "Стандард" поводом пресуде изречене некадашњем предсједнику РС Радовану Караџићу.
Лист наглашава да пресуда Караџићу није никакво изненађење, укључујући казну због геноцида у Сребреници.

Питање да ли је убојство 8.000 мушкараца и дјечака у источно-босанском граду прије 21 године био геноцид је нешто што се данас подразумијева политички, хисторијски и правно, али то га не чини исправним, подвлачи дневник.

Сребреница је био стравичан масакр, ратни злочин, злочин против човјечности, али не и геноцид, тврди "Стандард".

Лист истиче да Караџић заслужује свих 40 година затвора на које је осуђен, али не и због овог, јединственог злочина.

"Стандард" подсјећа да је геноцид од 1948. као појам уведен у међународни закон, и он означава посебне намјере уништавања једне националне, етничке, расне или вјерске заједнице.

Тај појам одговара холокаусту, Стаљиновим масовним депортацијама читавих народа, масовним убојствима у Јерменији током Првог свјетског рата, као и убојству стотина хиљада припадника племена Тутси од стране Хутуа у Руанди 1994.

Брутални осветнички акт не спада у ту категорију злочина, наводи новинар "Стандарда" Ерих Фрај у свом коментару.

Како указујем, 8.000 жртава, имајући у виду да су Бошњаци милијунски народ, не представља геноцид.

Нетко тко жели да избрише један народ не штеди све жене, подсјећа "Стандард".

Масакр у Сребреници, био је бруталан колективни чин освете над становништвом једног града, које је годинама пружало отпор босанско-српским снагама и при томе спровело велико крвопролиће у околним селима, подвлачи лист.

невник истиче да не постоји никакво оправдање за овај злочин, али не треба да се представља као нешто што није било.

*ЛУИС МЕКЕНЗИ, БИВШИ КОМАНДАНТ МИРОВНИХ СНАГА У БИХ
СРЕБРЕНИЦА И СРПСКА ГРОБНИЦА 

Канадски генерал подсетио је да су Муслимани под командом Насера Орића убили неколико хиљада српских цивила 

Канадски генерал Луис Мекензи, први командант мировних снага у Босни (Унпрофор), у ауторском тесту за канадски лист „Глоуб енд мејл“ оцјенио је „да у Сребреници 1995. године није побијено 8.000 Муслимана и да је истина о трагичним догађајима у тој енклави другачија од оне коју посљедњих дана приказују поједини медији“.

- Евиденција достављена Хашком трибуналу изазива озбиљну сумњу у тврдњу да је више од 8.000 босанских Муслимана масакрирано у Сребреници. У тај број урачунато је и 5.000 оних који су се водили као нестали. Такођер, више од 2.000 тијела пронађено је у и око Сребренице и међу њима су и жртве трогодишњих борби у тој области. Математика једноставно не подржава број од 8.000 убијених – истиче канадски генерал.

- Био сам тамо, знам шта се дешавало и желео сам да покажем да слика није црно-бела, да лоши нису одједном дошли и поубијали добре. Ситуација је много комплекснија – написао је Мекензи уз подсјећање да су муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле неколико хиљада српских цивила.

Орић убијао, па побегао

- Уз помоћ са стране Муслимани су успели да у област Сребенице убаце на хиљаде бораца и доста оружја. Како су постајали боље опремљени и обучени, почели су да нападају ван Сребренице, пале српска села и убијају њихове становнике, а онда би се хитро повлачили у безбједну област под окриљем УН. Напади су достигли кулминацију 1994. године и наставили су се у 1995. када су канадске снаге замјењене са холандским. Када се 1995. године снијег отопио, Насеру Орићу, који је водио муслиманске борце, постало је јасно да ће српске снаге напасти Сребреницу како би га спријечиле да и даље напада српска села. Због тога он са великим бројем својих војника бежи из града. Сребреница је остала небрањена с увјерењем да ће ако Срби нападну небрањени град, НАТО и УН напасти Србе – написао је Мекензи.

*НОАМ ЧОМСКИ

Један од највећих интелектуалаца на свету, филозоф, историчар, писац и дисидент, Ноам Чомски, говорио је много пута о Сребреници. У једној емисији емитованој на ТВ БХ1, јануара 2006. године, рекао је:

„Не волим начин на који се користи реч геноцид протеклих неколико година. Ја више волим да коришћење те речи оставим за оно што му је била првобитна намена, посебно када је у питању холокауст и у другим случајевима истинских разарања великих размера усмереног на уништење једног народа. Ја сам, рецимо, исто тако користио термин геноцид за Руанду, али га нисам користио за злочине на Источном Тимору у исто време где је 200.000 људи било побијено. Избрисано је  1/3, 1/4 становника уз подршку САД, Британије и Француске али за то и за неке друге стравичне масакре који су се десили, ја исто тако не бих користио реч геноцид. Сребреница није ни близу тих размера. Тако исто, не бих рекао «геноцид» за злочине у Ел Салвадору који годинама трају и где је 10 хиљада људи пострадало… Једноставно се појефтињује значај тог термина…“

„Поновићу оно што сам већ рекао. Термин геноцид изворно је створен да означи злочине, конкретно злочине холокауста и масовни покољ Јевреја, односно Рома, Цигана, у настојању да се они потпуно збришу. И мислим да га је примерено користити и за друге велике покоље разних врста, рецимо онај који се догодио у Руанди у исто време као и ратови на Балкану. Ја знам, као што сам већ споменуо, да се последњих година термин геноцид користи на различите начине. Користи се за убијање великих размера које врши непријатељ. Ако људи желе тако да користе ту реч онда добро, али у том случају, нам треба нова реч да замени стару реч «геноцид.» Ја лично радије бих да задржим изворну реч у изворном значењу, али то је једноставно питање терминологије. Не мислим да је «геноцид» одговарајући термин за непријатељско убијање ширих размера. Не користимо то ни за своје злочине чак и ако буду ширих размера.“

*МУСЛИМАНСКИ ФИЛОЗОФ, ШЕЈХ ХУСЕИН

Шејх Имран Хусеин, угледни исламски теолог и филозоф, навео је у поруци муслиманима у читавом региону Балкана, да злочин који се пре 20 година догодио у Сребреници није геноцид.
У, како је рекао, „поруци муслиманској заједници у Босни, али такође и онима на Косову и Метохији, Албанији, Македонији и читавом региону Балкана“, која је постављена на Јутјуб, Хосеин наводи да је у Сребреници „спроведен системски план погуран од стране Запада и НАТО…“.

Он је политику која намеће став да су Срби починили геноцид над муслиманима назвао мрачном и казао да ту политику спроводе исте институције које су дозволиле да се догоди масакр у Сребреници.

„Моје мишљење и желим да га поделим са бошњачким муслиманима је да верујем да би већина православних хришћана у БиХ, Србији и региону такође осудила убијање толико муслимана у Сребреници“, навео је Хусеин.

Он је сигуран да га „не би одобрили и били део систематског плана као што је то радио Адолф Хитлер са Јеврејима, за које се плашио да ће му угрозити власт. Зато је установио политику геноцида. Тако је, то је била државна политика, званична политика владе“.

Хусеин је додао да су такав систематски геноцид „исто спроводили древни Египћани над Јеврејима, што је описано у Старом завету, и не тако давно Европљани над домороцима Индијанцима у Северној Америци“.

Тањуг, 13. 07. 2015. у 20:03

*ПРИЗНАЊЕ ИБРАНА МУСТАФИЋА: Сами смо убили својих 1.000 муслимана у Сребреници
Мустафић: Сами смо убили 1.000 својих у Сребреници!

Између 500 и 1000 Бошњака из Сребренице најмање је убијено од сународника током пробоја ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојали спискови оних који "ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе", изјавио је један од оснивача СДА из Сребренице Ибран Мустафић.

Република Српска 01.06.2014 | 10:35 

Он је рекао да је о списковима „неподобних Бошњака“ знало муслиманско руководство са Алијом Изетбеговићем на челу, а да му је постојање оваквог списка потврдило више десетина људи.

„Најмање 10 пута сам то чуо и од некадашњег начелника полиције Хакије Мехољића. Међутим, не би ме изненадило да слаже да то није рекао“, навео је за „Вести“ Мустафић, који је дугогодишњи члан организационог одбора за обиљежавање догађаја у Сребреници.

Према његовим ријечима, списак је правила сребреничка мафија, уско војно и политичко руководство у Сребреници, које је од 1993. године било „господар живота и смрти“.„Да сам могао да судим Насеру Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора.

Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човјечанства. Он је и 1993. године, када је ова енклава умало освојена, побјегао из Сребренице. Побјегао је и 1995. године“, рекао је Мустафић.

Он је напоменуо да су злочин у Сребреници договорили Изетбеговић и тадашњи предсједник САД Бил Клинтон.„Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег предсједника САД Била Клинтона.
 
Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина“, рекао је Мустафић.Он је истакао и да постоје велике манипулације именима жртава у Сребреници.

„Знам да је на том списку отац који је изгубио сина, с тим што сина уопште нема међу убијеним или несталима. Слично је и са човјеком који је умро у Холандији, а води се у групи несталих. Многи су се на то одлучивали зато што нису имали средстава за живот или уопште нису имали радни стаж.

Друго, Сребреница је од 1993. до 1995. године била демилитаризована зона. Па, откуда онда толико бораца инвалида“, запитао је Мустафић.Он сматра да се веома тешко може утврдити тачан број убијених и несталих у Сребреници.

„Веома тешко, зато што је Сребреница одавно предмет манипулација, а главни манипулатор је Амор Машовић који је планирао да на жртвама Сребренице живи наредних 500 година.
 Међутим, ту су и многи други из Изетбеговићевог окружења који су још од љета 1992. године кренули у провођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава“, нагласио је Мустафић.

*БОШЊАЧКИ РАТНИ КОМАНДАНТ: Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!

Хакија Мехољић, ратни заповједник бошњачке полиције у Сребреници и један од протагониста "Сребренице – изданог града", у којем је свједочио о морбидној понуди Алије Исетбеговића да испровоцира интервенцију НАТО-а против Срба изазивајући покољ 5.000 сребреничких Бошњака, тврди да је у прошлости добивао бајковите новчане понуде само да би шутио
У интервјуу за РС Пресс, Мејолић напомиње како готово свакодневно прима пријетеће поруке од бошњачких екстремиста од када је представио своју верзију трагичних догађаја из љета 1995.

Ова земља губи главу због много мањих ствари од оних које сам рекао у норвешком документарцу. Без обзира на све, још увијек стојим иза сваке ријечи коју изговорим! Сребреницу је издало тадашње бошњачко водство на челу с Алyом Исетбеговић, каже Мехољић.

-Ваше свједочење о чувеном састанку изасланства Сребренице с Алијом Исетбеговић изазвало је најоштрију осуду у већем дијелу бошњачке јавности. Бојите ли се за властиту сигурност?

Одлучио сам коначно извући истину из чистог и нитко ме не може зауставити. Знам да ми је глава у торби, али не бојим се никога.

-Имате ли још икаквих сазнања о плану који је Алија Исетбеговић изнијела у сарајевском Холидаy Инну, откривајући како је Билл Цлинтон сугерирао да "четници убију 5.000 Муслимана" како би се Запад прикључио војној интервенцији против Срба?

Можете ли јамчити сигурност моје обитељи и онда разговарати о свему што желите знати?!

-То значи да се бојиш!

 Не бојим се за себе, али имам дјецу. Игре око Сребренице укључивале су бројне велике звјерке.

-Мислиш на људе у тадашњој америчкој администрацији?

Не знам је ли Цлинтон стварно понудио Алији 5000 убијених Бошњака, али знам да ми је Алиа то рекао. Уосталом, нема сумње да је пад Сребренице одиграо важну улогу у паду западних сила. Без њиховог пристанка, то се није могло догодити.

-Зашто други Бошњаци не могу отворено говорити о стварима које сте открили у норвешком документарцу?
 Понављам вам још једном да се људи боје! И данас, као што је био случај прије 16 година, сви смо ми само обични пијуни у игри у којој главне потезе вуку велике силе.

-Је ли нетко од бошњачких војних и политичких врхова из Сребренице добио новац да пристане жртвовати своје сународњаке? Ја то не знам. Све што знам је да су ми у прошлости нудили невјеројатан новац само да не говорим о детаљима састанка с Исетбеговићем!

-Тко вам је понудио новац?

Питам вас опет, можете ли заштитити моју обитељ? Пошто не можеш, боље да шутим о неким стварима.

-Је ли Нассер Орић знао за договор Исетбеговића и Цлинтона? Чињеница је како је само неколико мјесеци прије уласка Војске РС у Сребреницу напустио град под више него сумњивим околностима.

Драги пријатељу, главе су овдје изгубљене због ситница. Ионако имам довољно проблема због мог искреног свједочења о томе што се стварно догодило у Холидаy Инну. Не требају ми нови вијци... Чија је вриједност

-Имате ли сазнања да су појединци из тадашњег врха РС знали за договор Цлинтона и Исетбеговића? Да су знали, како су могли тако наивно упасти у припремљену замку?
 Мислим да су бројни људи знали што долази. Видите, када смо хеликоптером УНПРОФОР-а из Сребренице дошли на састанак с Исетбеговићем, добили смо увјеравања власти РС да можемо сигурно слетјети у Хан Пиесак, а затим бити превезени у Холидаy Инн од стране војних транспортера. Што вријеме више пролази, то сам ближе вјеровању да је овај несретни рат био намјештаљка у игри моћних људи који су одлучивали о нашим судбинама као да су мрави. Док смо се ми мрзили, убијали и клали, они су све видјели као прилику за велики посао.
Питао сам Исетбеговића је ли луд

-У "Сребреници - изданом граду" Мејошић је детаљно описао разговоре, које је сребреничко изасланство најавило у рујну 1993. [Телефон)

Стигли смо хеликоптером до зрачне луке, а из зрачне луке ушли смо у транспортер који нас је одвезао до Холидаy Инна. Био је велики стол у соби за састанке. Иза њега је предсједатељ Предсједништва БиХ Алија Исетбеговић. Рећи ћу, изворно, оно што нам је предсједник Изетбеговић рекао: "Драги моји Сребреницци, како сте?" "Добро, како сте, предсједниче?" "Цлинтон ми нуди улазак у Сребреницу и покољ 5.000 Муслимана, а потом ће доћи до војне интервенције НАТО-а на положајима у Србији диљем БиХ. Што мислиш о томе?" Били смо посвађани! Је ли могуће да ће нас одати и жртвовати? Видјели смо издају и од Алyе и од међународне заједнице. Постоје само добри и лоши људи. Алyа је била лош човјек - казао је Мехолић норвешким новинарима.

Пресс РС, 29.03.2016.

Предходне текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.

Извор: Правда