Пише: Емил Влајки
Ипак, ове одвратне лажи су мање важне од структура, начина и механизама демонизације. Као и код "логора смрти", и у овом ћемо примјеру наћи високо синкронизирану западну братију на истом задатку: политичке моћнике, главне утјецајне медије, проституиране "специјалисте за Балкан" и образовне кадрове, "хуманитарне организације", европске институције, НАТО и Уједињене нације.
* * *
"Не постоје морални обзири довољни да спријече силовање, зато што међу Србима нема институција којима би био задатак да им усаде дубље разумијевање и осјећај за истинске вриједности. Српска ортодоксна црква је превише заокупљена ширењем и очувањем српског национализма и империјализма да би била способна да се посвети моралном напредовању популације на ефикасан начин, записано је у западним медијима."
Овакви ставови мржње не само Срба већ и православља, говоре јасно о "хуманистичком" карактеру интервенције и правим намјерама САД-ом предвођене "међународне заједнице" у бившој Југославији. Током наметнутог рата у Босни и Херцеговини, Срби су, између осталог, били оптуживани и за силовање Муслиманки (као дио њихове ратне стратегије!). Цифре су ишле и до 100.000. Велик број "логора за силовање" (47!) и "градова за силовање" било је споменуто.
Европски парламент у Единбургу устврдио је децембра 1992. године, да је, наводно, само у Републици БиХ било заточено неколико тисућа Муслиманских жена и дјевојака, које су биле систематски силоване и многе од њих су остале у другом стању. Ове су тврдње биле попраћене извјештајем Европске заједнице који је износио сличне неосноване тврдње, без икаквих доказа
Срби, наводно, силују муслиманске жене из три разлога:
1. Прво, тиме што врше криминалне нападе, они сексуално осакаћују дјевојчице, чак и сасвим малу дјецу. Свјетска организација Лијечници за мир (Physicians for Peace) документирала је случајеве Срба који су силовали трогодишње дјевојчице.
2. Осим силовања дјевојчица, Срби имају и други метод кориштења жена као геноцидног оружја. Држе жене одвојене од њихових мужева или вјереника. Цине то тако што мушкарце држе у концентрационим логорима или их убијају.
У међувремену, Срби држе у заточеништву жене које учестало силују. Присиљавају жене да рађају оно што они зову "мале четнике" - или српске ратнике.
3. Постоји и трећи начин којим се Срби служе да би искориштавали тијело жене као бојно поље. Истрага Европске заједнице у великом броју силовања босанских жена показала је: "Силовање је дио схеме злостављања, обично почињене са свјесном намјером деморализирања и тероризирања људи, истјерујући их из њихових домова и демонстрирајући моћ освајачких снага." То је начин да се деморализира, ослаби - оне мушкарце и жене који су још увијек живи.
Чудно је онда да нитко није никада нашао нити један логор за силовање' у Босни, и да је члан екипе Европске заједнице, која је била послана 1992. да пронађе те логоре, дао оставку зато што је делегација интервјуирала свега четири жртве прије но што је објавила извјештај у којем је стајало да је 20.000 жена било силовано.
*У вези са тврдњом ЕЗ, дански професор државног права на Универзитету у Леидену, Фриц Калсховен, је изјавио:
"Погледајте шта се десило у Единбургх-у. Прво су жестоко осудили почињене злочине, а тек су онда послали људе да испитају да ли су се те ствари стварно и догодиле."
*Аутор Нора Белоф и новинар Паул Левис истакли су чињеницу да су главни извори информација о српским "злочинима силовања" дошли од Хрвата и Муслимана које су започели рат са Србима.
*Неке су новине (New York Times, 15. јануар 1993) биле толико немарне да нису уопће обраћале пажњу на чињеницу да младе муслиманске дјевојке, које су наводно биле силоване од Срба и остале у другом стању, нису никако могле бити трудне свега четири мјесеца и породити се (у аугусту 1992.), јер трудноћа траје девет мјесеци а рат у Босни је отпочео у априлу 1992.
...или
*Торонто Стар (2. фебруар 1993.) доноси фотографију једне "Муслиманке", З.Р., коју су наводно силовали Срби. У ствари, Српкињу З.Р. су силовали Муслимани.
...или
*Једна Муслиманка која је свједочила да је била силована од Срба и притом остала у другом стању, породила је црно дијете у Женеви!37
*Као што је професор Марша Хевит са Универзитета у Торонту изјавила у мају 1994.:
"Истинске жртве силовања није било могуће видјети, сакривене иза медијског спектакла који није нимало марио за њих, него је био мотивиран другим интересима који нису имали никакве везе са патњама тих жена."
*Међународни Црвени криж није могао пронаћи ниједан доказ за постојање такозваних "логора за силовање".
*У октобру 1993. комисија УН за ратне злоћине у бившој Југославији објавила је укупан број од 330 документираних случајева силовања за све три зараћене стране.
У суботу читајте на Правди “Масакри на сарајевским пијацама”, а у понедељак “Сребренички записи”.
У четвртак на Правди читајте текст Емила Влајкија „Српски логори за силовање“. Остале текстове Емила Влајкија читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
