Новаковић је аутор бројних чланака, претежно везаних на утицај фанара на српску православну цркву, порекло Румуна, Молдаваца.
Опело је на Ваведење, 4. децембра на Топчидерском гробљу у Београду, почетак у 12:30, излазак из капеле је у 13:00.
Срђан Новаковић рођен је 1962. године у Београду, али је преко 30 година провео у Италији. Објављује и преводи на италијанском и србском говорном подручју. Ученик је најзначајнијих италских слависта, црквених историчара и језикословаца. Више година се бавио проучавањем старовенетског језика, а био је и на студијском боравку у Раџастану, Непалу и Индонезији. У Србији је објављивао дела из области псеудоетногенезе влашких популација (Мегленски Власи, Морлаци и Истрорумуни) на словенском тлу Македоније, Истре и Далмације.
Заједно са најугледнијим научницима Русије, Молдавије и Србије објављивао је у научним зборницима по питању романизације и латинизације србскословенских популација Балкана. Стални је колумниста ревије “Евразија” из Парме (Италија) по питању односа између Ватикана и Словена. До сада је превођен на руски, бугарски, италијански и молдавски језик. За књигу “Црквено-народна историја Срба, Руса и Влаха” добио је највише признање Србске Духовне Академије за животно дело – награду “Раваничанин”.
Бог душу да му прости! Живеће вечно и кроз своја дела!
Извор. Vaseljenska.net
