Упитан може ли се одлука коју је донео 10. децембра довршити без новога рата, Додик је рекао да рат као опција није предвиђен.
„То није излазак из уставно-правног поретка, то је повратак уставно-правном поретку. Када читате устав, онда ћете видети да је то примена, ми смо посвећени примени устава и уставно-правног поретка. Било је много девијација у БиХ. БиХ није успела да заживи све ово време. Без обзира на безочно кршење устава које чине странци који држе БиХ као једину колонију у Европи“, рекао је Додик у интервјуу.
„БиХ није дато превише уставом тако да јој се ништа ни не одузима. БиХ се враћа у уставни поредак. Узето је Републици Српској, узето је Федерацији, узето је конститутивним народима, све да би се промовисала нека заједничка институција која никад није дала резултате“, напоменуо је он.
Не може странац да намеће законе у међународно признатој земљи
На констатацију да се међународна заједница критична према овом потезу и да се најављују санкције Додик је рекао да има много људи који разумеју ову ситуацију, чак и они који санкцијама прете.
„Зато и прете санкцијама јер немају други одговор, немају уставно-правни одговор, тако да не могу ништа друго да учине него да пуком силом задрже постојеће кршење уставног поретка у БиХ“, напоменуо је Додик.
На питање шта је спорно у одлуци бившег високог представника о санкционисању негирања геноцида и зашто не признаје да је у Сребреници почињен геноцид, Додик је одговорио:
„Спорно је да неизабрани странац у било којој земљи, а поготово у међународно признатој као што је БиХ, може да намеће било какав закон. Такав високи представник у лику неколико фигура је наметнуо 140 закона у БиХ. И деловало је да то неће више чинити, али је онда Инцко вратио стару праксу наметања закона. То је суштина што се нас тиче, неизабрани странац намеће законе.
Наравно да имамо проблема и са суштином, а суштина је ствар расправе која би требало да се догоди у парламенту, да се о њој евентуално разговара, али то се никад није догодило“.
Он је додао како има оних који тврде да се у Сребреници догодио геноцид и оних који тврде да није.
БиХ је малигно оболела, нема шансе за успех
Додик је рекао да не жели да се придружи многим илузионистима који покушавају да одрже имагинарну причу о БиХ.
„Она је имала шансу поштујући пре свега конститутивне народе - то су Срби, Хрвати и Бошњаци - и њихова права да се изразе на нивоу БиХ. То се већ 20 година руши. И тако је БиХ малигно оболела. Она нема шансе да успе. Поготово када у овом тренутку видите да имате два народа која изражавају незадовољство тренутним стањем у БиХ, то су Срби, ми, и Хрвати, који су с правом љути на овакав систему којем се прегласавају. Тачно онолико гласова колико Комшићу треба да победи аутентичног хрватског представника. Због броја Хрвата овде, хрватског изборног тела, муслимани имају тај комодитет да изаберу свог Хрвата по вољи. Све што је против Хрватске, хрватског народа и хрватских интереса у БиХ, ту предњачи Жељко Комшић. Ја сам спреман да то посведочим свус у свету. То није фер према конститутивним народима. Треба дозволити Хрватима да изаберу свога аутентичног представника, ја се залажем за такву политику, и то би могло дати некакву шансу БиХ. Овако, нема шансе“, сматра он.
Упитан колико је вероватно да се до пролећа донесе нови изборни закон, Додик је одговорио како мисли да то није могуће.
„То радимо од 2011. године. Па сад, ако неко заиста у себи има толико оптимизма да мисли да је могуће, ево ја ћу бити реалиста, мислим да није могуће, рекао је Додик.
„Муслимани су себе заробили у тврдњи како то значи, ако се да право да Хрвати изаберу свог, хрватског представника у Председништво, да то значи трећи ентитет, а они су наводно против трећег ентитета. А ја опет мислим да без трећег ентитета нема никакве Босне и Херцеговине. Ја мислим да би то било фер. И све се може договорити. Али Муслимани имају намеру да прегласају, и то Бакир Изетбеговић отворено говори када каже, не само у Председништву, сад и у Дому народа, то значи да их нема као политичког народа“, закључио је Додик.
Извор: rs.sputniknews. com
