Ахатовић напомиње, да када је реч о авијацији, Војска Србије располаже МиГовима 29, док би из Русије, у догледно време, требало да стигну још 4 ловца ове генерације.
Шест тактичких дронова из Кине, који се користе као беспилотне летелица, а које могу да донесу борбени товар изнад бојишта и делују над непријатељским снагама, по принципу Азербејџана и Јерменије у овом задњем конфликту, набављени су из Кине, истакао је Ахатовић.
Он напомиње, да Србија плански обнавља војну опрему.
- Планско обнављање опреме, комбинације хипер и хибридног рата, где се борбена дејства сужавају на мали временски простор, између 4 до 6 сати деловања, након чега се приступа политичким преговорима, представља велику предност Војске Србије - истакао је и устврдио:
По питању набавке и утрошеног новца за наоружање, Србија и у томе предњачи. Од 2016. године до данас, неких 3,5 милијарде евра је извршено у области набавке савремене војне опреме. Споразум о субрегионалној контроли наоружања се није прекршио с тим што он не обухвата стратешки ниво. Обухвата само квантитативно, а не квалитативно наоружавање региона. Међутим, опрема која се набавља прави стратешки дебаланс у региону, посебно када је у питању БиХ.
Он је истакао, да Србија преговара и са Турском, око набавке турских барјактар дронова, који су сада тактички врло популарни, с обзиром на њихове тактичко техничке могућности.
Противоклопни систем Корнет је један од најсавременијих, заједно са израелским и америчким сличним системима. То вођена протуивоклопна ракета која се испаљује са троножног постоља, може бити монтирана и на хеликоптер. Корнет може да делује од 5 до 8 километара и чини стратешку превагу на бојном пољу.
Најава да ће Војска Србије до краја године добити противоклопни систем „Корнет”, привукла је доста пажње у региону. Са том ракетом Србија добија најсавременије оружје за борбу против тенкова али и хеликоптера и утврђених тачака на фронту.
Да подсетимо, председник Србије Александар Вучић после састанка са председником Русије, Владимиром Путином, изјавио је да су разговарали и о војно-техничкој сарадњи. Како се наводи, Србија ће први део опреме добити већ до краја године и то неће бити стратешка опрема, већ тактичка, противоклопна ракета „Корнет“. Те ракете делују против оклопне технике и то је веома важно за нашу војску, навео је преседник Србије.
Према његовим речима, „Корнет” је моћна ракета, јефтина, а уништава тенк који кошта три или четири милиона. Западни тенкови коштају и пет или више милиона, рекао је председник Србије.
Шта је тачно „Корнет”?
То је ракетни систем, ознаке 9М133, намењен првенствено борби против тенкова и оклопних транспортера. Може да делује на раздаљинама од сто метара до пет километара а у неким посебним варијантама и до десет хиљада метара. „Корнет” је у употребу у Русији уведен 1998. године, опслужују га два војника. Са лансирном цеви ракета је тешка 29 килограма.
Председник Србије Александар Вучић боравио је код председника Русије Владимира Путина и такође договорио набавку оружја, коментарисао је Ахатовић.
- Противоклопни систем Корнет је један од најсавременијих, заједно са израелским и америчким сличним системима. То вођена противоклопна ракета која се испаљује са троножног постоља, може бити монтирана и на хеликоптер. Корнет може до делује од 5 до 8 километара и чини стратешку превагу на бојном пољу - појаснио је Ахатовић.
Он је истакао је да је Србија у свом програму националне безбедности уврстила и РС као територију коју разматра у могућем угрожавању Србије.
Србија се држи своје декларације о војној неутралности. Кад сте војно неутрални ослањате се на властите војне снаге и онда вам треба све. У стратешким војним докуметима које је Србија израдила прије пар година, јасно и таксативно је наведено да су тзв. Косово и Република Српска делови који се разматрају у евентуалном угрожавању безбедности Србије и да ће се у том контексту пројектовати сила у простору уколико буде неоходно да би се становништво које се индетификује са Србијом на одређени начин заштитило – казао је Ахатовић.
Само у 2020. години, Србија је купила оружја за 735 милиона евра, а до октобра 2021. године, 1, 2 милијарде евра за наоружање, казала је водитељка Хајат ТВ, и питала аналитичара, како Босна и Херцеговина ово мора да посматра.
Да ли се морамо забринути или не, морамо пре свега повести рачуна о унутрашњем и вањском систему безбедности, тврди аналитичар.
- Мора се направити квалитетан програм обнављања опреме Оружаних снага БиХ, квалитетан програм реформе. Србија је набавила шест тактичких борбених дронова из Кине који се користе у смислу беспилотних летелица које могу да донесу борбени товар над бојиште и делују над непријатељске снаге, по принципу Азербејџана и Арменије у овом задњем конфликту. Јер доћи ће још шест дронова.
Србија плански обнавља опрему, комбинације хипер и хибридног рата, где се борбена дејства сужавају на мали временски простор, између 4 до 6 сати деловања, након чега се приступа политичким преговорима. Србија врло темељито и системски набавља опрему – појаснио је Ахатовић.
Ахатовић посебно истиче да је наменска индустрија Србије врло напредовала, у смислу борбених оклопних возила, артиљериски системи, модернизације тенкова. Све су то фактори, који утичу на позиционирање Србије, као регионалне силе, наглашава он.
- Председник Вучић је једном приликом изјавио, да је њима довољно 4 сата да дођу до Кошара, дакле до границе Албаније, ако крену преко севера Косова. И то вам најбоље говори, шта је циљ, да се војска, војни механизам оспособи да за кратко време, направи стратешке помаке.
Сматра да званично нико не мисли да употребљава силу, а да су све припреме урађене да се та сила може произвести у простору у одређеном временском оквиру који дозовљава покривање у политичком смислу.
- Непријатељи БИХ треба да се знају да су наши вредни голоруки људи бранили ову државу.
Величина и структура Оружаних снага БиХ одређена је Одлукама Председништва БиХ. Тако је утврђено да Оружане снаге БиХ требају имати 16.000 припадника и то:
10.000 професионалних војних лица (генерали, официри, подофицири и војници)
1.000 цивилних лица на служби у Оружаним снагама БиХ
6.000 припадника резервног састава
Број припадника Оружаних снага и Министарства одбране је ограничен Законом о буџету институција БиХ као и међународним обавезама БиХ, на начин да се попуна може вршити до максималних 10.011 припадника. Одлукама Председништва БиХ је, поред величине, структуре и локација команди и јединица, утврђена и национална заступљеност у Оружаним снагама БиХ.
Бројно стање Војске Србије је око 208.000 лица
Извор:Novosti.rs
