Рекао је да до 1996. године политичар није припремио достојног кандидата за учешће на изборима и да је то бика његова патња. „Људмила Григоријевна Пихоја га је питала почетком 1995. године:„ Борисе Николајевичу, хоћете ли ићи на председничке изборе?“, наа шта је он одговорио: „Ако не постоји јак кандидат спреман да победи комунисте, онда ћемо морати да идемо“, додао је Сатаров.
Према његовим речима, банкрот 1998. године за Јељцина био је „апсолутно ужасан шок“. „Ако је пре тога веровао да је (наследник) требало да буде неко попут Немцова, (...), тада му је старатељ био важан - требало би да задржи оно што је постигао“, објаснио је политиколог.
После тога, Јељцин је почео да разврстава потенцијалне наследнике међу „услужним људима“, а Путин је био један од њих, закључио је Сатаров.
У августу 2020. године, председник Белорусије Александар Лукашенко говорио је о Јељциновом односу према избору Путина за његовог наследника. Према његовим речима, бивши шеф државе се надао да ће му Путин трчати и све време се консултовати са њим по овом или оном питању. „Али то је немогуће и неприхватљиво, то није за Путина“, рекао је Лукашенко.
Јељцин је земљу преузео 1991. године. Пет година касније, поново је изабран за други мандат. 31. децембра 1999. године политичар је најавио оставку и за вршиоца дужности именовао тадашњег премијера и бившег директора ФСБ Владимира Путина.
Како је Трамп реаговао на пропуштен позив од Путина, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
