„Овде још увек може бити конфликата. Нама недостају институти који би проучали суседе. Институт за Албанце, институт за Хрвате, институт за Бугаре, али и њима требају институти да проучавају нас, Србе, да бисмо једни друге разумели. Ми се не познајемо довољно. Зато имамо на делу албански примитивизам и сталне бугарске аспирације. Када би просвећени људи могли више да утичу на власт, било би много боље, рекао је у „Српском свијету“ др Драган Симеуновић, редовни професор на Факултету политичких наука, на Правном факултету, в.д. је директора Агенције за националну безбедност и дугогодишњи међународни експерт.
„Овај регион је додатно оптерећен проблемима као што су нерешене границе, апетити, похлепа… Пример Бугарске према Македонији. Терају их да мењају историју. Добар, паметан, просвећен човек ће желети да живи у миру и хармонији са комшијом јер је то најбоље за њега, за његову породицу, земљу“, нагласио је проф. др Симеуновић и указао на перфидну игру великих сила:
„Некада су велике силе играле на словенски фактор, терајући све јужне Словени да живе у истој држави, тако да није само Александрова похлепа за територијама била разлог за стварање Југославије, већ је та велика земља била брана Немачкој за продор на исток. Данас велике силе играју на албански фактор јер просечан албански војни обвезник има 22 године, а српски – 47 година, ако то може да се назове обвезником. Албанци су млади, имају много деце, живе у 4-5 држава. А ми смо постали себични. Доказ за то су абортуси. Да их нема годишње по 200.000 за 20 година би нас било четири милиона више. Нама је комунизам исисао патријархални морал и свест. Ми смо на путу да се самоуништимо“, упозорава гост „Српског свијета“, указујући на сличне светске токове:
„Данашњи идеал човечанства је бесомучно скупљање новца. Похлепа. А људи склони претераном скупљању новца су болесни. Несвесни да све што имате – има и оно вас. Никада нисмо производили више хране, а никада није било више гладних. Човечанство треба да тежи стварању више средње класе“, сматра др Симеуновић, а зашто – погледајте у „Српском свијету“
Наш гост је управо завршио рад на књизи „Владета Јеротић, разговори и сећања“.
„Давно, на прослави његовог 80. рођендана, обећао сам да ћу написати књигу о нашем пријатељству, кроз разговоре и сећања. Он је желео да то буде две-три године после његове смрти. Толико је и прошло, па је време за књигу. Ми, као непросвећен народ, склони смо лаком заборављању. Др Владету Јеротића не смемо да препустимо забораву јер је он изузетна личност, прави народни просветитељ у рангу Св. Саве, Доситеја… Поседовао је енциклопедијско знање из многих области и то је несебично делио са онима који су га поштовали и волели да слушају. Био је изразито хуман. Своја предавања није наплаћивао, а ако је већ било плаћено, давао је, као и цео свој додатак за чланство у САНУ, од хиљаду ипо евра – за народне кухиње на КиМ. Био је велики човек српског народа“, закључује др Симеуновић и најављује књигу на пролеће.
На данашњи дан је и годишњица смрти његовог прадеде по мајци Димитрија Беговића, пореклом од Куча, јунака Топличког устанка, трагично страдалог од Бугара. Свом претку посветио је монографију, а захваљујући цркви, митрополиту Амфилохију и министарству културе, подигнут је споменик Димитрију Беговићу, а најављује се и прављење маузолеја за 22000 страдалих Срба у Топличком устанку.
„О Топличком устанку се до скоро уопште није говорило зато што је командант био Коста Пећанац, јунак у Првом рату, а проглашен издајником у Другом светском рату. Устанак је избио 1917. као реакција на бугарску окупацију. Бугари су познати по зверствима које су чинили где год су крочили. Немци су убијали, а Бугари су се иживљавали. Имали су чак одред за силовања. Породицу мог прадеде, трудну жену, којој су из утробе извадили дете, заједно са још четворо деце су живе спалили. Убијали су свештенике и учитеље, уводили бугарску наставу. Народ тај зулум није могао да трпи и подигли су устанак“, испричао је проф. др Симеуновић, додајући да Бугарска и данас претендује на територију до Крушевца, истовремено оптужујући Србију за геноцид у средњем веку.
О бизарним питањима суда у вези са посетом Сергеја Лаврова прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
