„Ми смо за наше кратко памћење имали обичај да окривљујемо друге. Краља Александра прво, па онда Тита, данас неке друге. А никако да станемо пред огледало и да се питамо да ли они који су погинули, који се нису родили, који су нестали, а који су се уткали у оно што данас имамо, да ли су заслужили да их више помињемо. Захваљујући њима имамо данас државу, предивну и прелепу територију, простор. Сигурно да може да се уради нешто, да ту где живе и уче наша деца, да се више помињу у уџбеницима националне историје први погроми нашег народа, па до данас . Наша трагедија, неслога и способност да заборавимо, а и способност да и оно што имамо не знамо да ценимо сеже много даље, али ето барем да уназад петсто година видимо како се то дешавало“, каже адвокат Горан Петронијевић у „Српском св(иј)јету“ на Националној ИН4С телевизији.
Овај врсни правник је у емисији уживо која иде свакодневно на јутјуб каналу овог медија је говорио о историји Србије и Београду, о страдању и нарочито о одвођењу у ропство које се покушава данас представити као пресељење:
„Ми дозвоваљавамо да се историјски догађаји који се тичу српског народа банализују и релативизују. Следећа фаза је да поверујемо да је заиста у Јасеновцу била нека оаза, неки камп за српску децу, која су тамо играла фудбал, гледала позоришне представе и учествовала у културним догађајима. Није чудо што нам се ово дешава“.
Дотакао се порекла Срба, генетског истраживања нађених остатака из првих вјекова са ових простора који указују на то да је „велика сеоба Словена“ из седмог вијека једна велика заблуда, говорио је о недовољно истраженој винчанској култури, о култу смрти и вечног живота који се заборавом скрнави:
„Србин који гине, жели да зна да ће га неко поменути. Тај заборав код нас и спремност на праштање се не тумачи као хришћанска врлина, већ као слабост. А када се одбранимо од онога што нам припремају – онда желе да нас представе као геноцидан народ. Али мислим да смо том усуду сами допринели“.
Горан Антонијевић говори о томе како и за чији рачун раде наши суседи:
“ Хрвати кад им се припрема Хашки трибунал, мобилишу целу нацију. Ми на то не смемо ни да помислимо, јер смо убеђени да је то преступ. Кад се ухапсе три генерала хрватске војске, чија је геноцидна намера у ‘Олуји’ била сасвим очигледна, они сакупе 48 милиона евра да се дође до ослобађајуће пресуде. Да, постоји корупција. Можемо и да се угледамо на Јевреје, који такође бране своје људе и лобирају, али ево и Албанци. Они кад су чинили те злочине,нису били сами у томе, имали су савезнике. Ми Срби можемо много да научимо од ова три народа“.
Говорио је о историјским пријатељима Срба, у првом реду Русији, а затим и о томе да нам је први који је записивао злочине био један странац:
„Да није било Арчибалда Рајса, ми не бисмо знали за ужасе које су нам чинили. Срби су вековима били на граници, као стражари пред опасностима које прете Европи. Ми смо и сад то под налетом миграната, али и недавно против милитантних снага у Босни и Херцеговини и на Косову. Када је осуђен на доживотну робију, Радован Караџић је рекао: ‘Изгледа, они ипак нису схватили против кога смо се ми борили’- мислећи управо на те милитанте“.
„У трену кад он прави изузетну одбрану, овде су страшни напади и питање ‘ко то њему доставља доказе?’. Не схватају да се тамо не суди Милошевићу, већ се суди нама! Ушли су у глобалистичку мантру да су Срби криви за све и да је Милошевић злочинац. А 30 година је прошло, а и данас неки Срби, ако су уопште Срби, кажу да је Милошевић крив за све. Питам их а шта су они урадили? Истина је да су српски лидери делили судбину народа. Ђинђић је предавањем Милошевића добио етикету ‘фактор стабилности’ и кад је схватио да га замајавају и да од њега праве демократску икону, морали су да га криминализују и елиминишу“, каже Горан Петронијевић о српским лидерима који више нијесу међу нама, али су очигледно понијели судбину народа.
Говорио је о Јасеновцу и о томе како и колико се помињао Јасеновац, али дао и посебан осврт на Сребреницу:
„По први пут ми сад пописујемо своје жртве. Захваљујем се разним институтима који се баве тиме, али и индивидулацима попут Миливоја Иванишевића. Ти подаци могу да се користе као докази“.
Открио нам је интересантан податак да у Музеју нирнбершког процеса у соби број три, са леве стране стоји слика Слободана Милошевића испод које пише „Слободан Милошевић, председник Србије. Геноцид на Косову“.
Објаснио је и зашто је тако написано у вријеме кад о геноциду чак није било ни помена:
„Битно је било Немачкој да у 21. век не улази као геноцидна, што јесте. Требало је неком предати тај барјак. ми смо донекле ишли на руку том плану. У Сребреници су све 90 одсто организовале стране службе, и то и преко наших људи у својим редовима. Зато је некажњиво убијати Србе – јер су проглашени геноцидним. Али, доћи ће време да се преиспитују пресуде донесене у Хагу, које су имале за циљ да пренесу геноцидну палицу са Немаца на Србе. Њима овај простор треба за НАТО, да не остане црна рупа у напредовању ка Русији. Ево, премијерно да најавим: 24. марта у Русији на руском имам промоцију своје књиге која говори о злочинима НАТО“.
Саговорник Гордане Јанићијевић је причао и о процесу у ком су осуђени, у одсуству, председници, министри спољних послова, министри војни четири највеће НАТО савезнице (САД, Француска, Енглеска и Немачка, као и људи који су били везани за војну струткуру Алијансе – Солана и Кларк:
„Та је пресуда укинута, јер је дошло до стравичних притисака након 5. октобра. Укинута је без процеса, на најнезаконитији начин, тако да ја сматрам да је она важећа. Шта је вредност тога? Та пресуда је дневник рата и дневник страдања. Пописана је сва материјална и нематеријлна штета, све жртве – од почетка до краја“.
О спремању крвавог сценарија у Никшићу прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
