Медицински део Кризног штаба данас ће имати пресек, односно прве процене да ли је и колико постигнут напредак у сузбијању вируса. Седница целокупног штаба очекује се сутра, а до тада са докторима разговара премијерка Ана Брнабић.

Према ранијим најавама лекари ће у свом саставу заседати данас и анализирати са медицинског аспекта колико су уведене мере за непуну недељу дана допринеле у спречавању вируса. Тај закључак и предлог да ли и даље наставити са истим мерама образложиће сутра на седници и осталим члановима Кризног штаба, где ће се пресећи са којим мерама наставити од понедељка.

Према тренутним изгледима, Медицински део Кризног штаба спреман је да без притиска о попуштању мера разговара тек за седам дана јер инсистирају да “закључавање” траје укупно две недеље. Према изјави епидемиолога Бранислава Тиодоровића, јасно је да ће се за то и заложити.

– Мораћемо сигурно да продужимо мере и у оној следећој недељи – рекао је Тиодоровић за ТВ Прва.

Мере за разматрање

Према сазнањима политички, односно економски део штаба захтеваће да се размотри засебно свака делатност, донесу појединачне мере, а не јединствене које се односе на све подједнако. Најгласнији у овом захтеву су представници града Београда.

Овај део штаба сматра да врата треба да отворе фризери, козметичари, занатлије попут обућара, бравара, али и објекти попут стоваришта на отвореном. Они сматрају да нема посебног разлога да се не дозволи и шалтерска продаја хране и кафе.

Како сада ствари стоје нико са сигурношћу не може да тврди која ће варијанта на крају бити усвојена. У оптицају су два основна модела: све занатлије раде, али скраћено или посебне мере за сваку делатност.

Оно што је још неизвесно да ли ће се на овој седници разматрати предходно најављени предлог Др Кона и др Тиодоровића о друштвено корисном раду. Ова два члана медицинског дела Кризног штаба након последње седнице кризног штаба изјавили су да озбиљно размишљају о овом предлогу као адекватном решењу за кажњавање оних који поступају у супротности са тренутним епидемиолошким ситуацијама.

Опција скраћеног радног времена

Када је реч о скраћеном радном времену Медицински део Кризног штаба тешко би пристао да локали буду отворено до поподневних сати. Уколико одлука ‘падне’ на ову варијанту, радно време би, примера ради, било до 14 часова.

Опција тачног одређивања броја купаца у објекту

Други модел по коме се одређује појединачно за сваку делатност значио би прецизно прописивање шта је дозвољено. То би у случају фризерских салона значило прописивање колико муштерија може да буде истовремено у објекту и који посебни захтеви морају да буду испоштовани (на пример: папирни убрусу уместо пешкира).

Мере за кафиће и ресторане најтежа одлука

Уколико медицински део Кризног штаба пристане да коригује своје захтеве о мерама, као највећи проблем и даље остају кафићи и ресторани. Лекари по овом питању имају тврд став – у тим локалима вирус се најлакше преноси.

С друге стране, преостали део Кризог штаба који чине фунцкионери и економисти све мање на то пристаје. Један од њих који је јавно најавио да ће тражити укидање мера је заменик градоначелника Горан Весић.

– Знам да лекари желе све најбоље и да своје стране дају максимум како бисмо се изборили са овом кризом и жао ми је што смо овај пут морали да попустимо пред ултиматумом јер не могу да не кажем да ове мере наносе велику економску штету привреди Београда – каже Весић.

Мере које су тренутно на снази

Подсетимо да су прошли викенд лекари из Кризног штаба и премијерка Ана Брнабић разговарали о хитном пооштравању мера а одлуку јавности саопштили тек у уторак. Мере које су донели ступиле су на снагу наредног дана, и важе све до понедељка.

Овом усвојеном одлуком затворени су сви угоститељски објекти, (кафићи, ресторани, барови), тржни центри, бутици, биоскопи, музеји, галерије, козметички и фризерски салони, салони лепоте, кладионице, коцкарнице, дечије играонице, теретане, вежбаонице, фитнес центри, базени, балони за спорт.

Ова затварања нису се односила на продавнице прехрамбене робе и супер маркете, трафике, пијаце, продавнице сточне хране, пет шопове, бензинске пумпе.

Рад је такође био дозвољен шалтерима државне управе, поштама, банкама, осигуравајућа друштвима и мењачницама, предузећима и фабрикама, као и осталим објектима у којима се не захтевају дуготрајно задржавање потрошача.

Промене у радном времену нису имале ни апотеке, ординације, лабораторије, стоматолошке и ветеринарске ординације, ветеринарске апотеке.

Странац усред Београда вређао Србина на улици! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Ало