Завршетак „Северног тока 2” наилази на нове прeпреке. Изузев уобичајеног дипломатско-финансијског притиска САД на Немачку, која је најзаинтересованија у ЕУ за завршетак овог пројекта, сада je почелo и физичкo ометањe бродова који полажу цеви по дну Балтичког мора на преосталом 121 километру гасовода. То чине војни и цивилни бродови, авиони и хеликоптери чланица НАТО-а, што представља претњу по безбедност посаде брода који изводи радове и самог цевовода.
Сада су већ ствари дошле до тачке могућег судара с руским бродовима, а пратећа флота је приморана да их удаљава из грађевинске зоне. Руски медији у вези с најновијом ситуацијом постављају питање да ли би званична Москва требало да ангажује Балтичку флоту да чува ову зону или је тај потез управо оно што Запад чека.
Директор „Северног тока 2” Андреј Минин у четвртак је рекао да су у зони полагања цеви још од прошле седмице уочене провокативне акције које могу да доведу до оштећења гасовода. Он је објаснио да је око места на којем се полажу цеви, у зони од 1,5 миља, успостављена безбедна зона у коју не би смела да улазе пловила која не учествују у изградњи.
У недељу је једна подморница изронила у зони безбедности брода „Фортуна”, на удаљености мањој од једне миље, а њена дејства могу да онемогуће рад целог система позиционирања и доведу до оштећења цевовода. Протеклих месеци забележени су и „упади” рибарских бродова у ово подручје, које у компанији не сматрају случајним и упозоравају да могу да изазову незгоде с непредвидивим последицама.
Руски медији пренели су речи војног стручњака, капетана првог ранга Константина Сивкова да подморница највероватније не припада САД, него једној од приобалних држава и да се у близини налазе базе пољских подморница. Већ следећег дана, ратни брод пољске морнарице с тактичким бројем 823 маневрисао је око „Фортуне”, а руски брод за подршку пловио је паралелно поред њега како би обезбедио радове. Међутим, оперативна команда пољских оружаних снага одбацила је оптужбе и навела да не спроводе никакве провокативне активности, него да извршавају своје редовне задатке на мору и у ваздуху, у складу с међународним правом.
По завршетак „Северног тока 2” опаснији су ипак политички притисци на Немачку. Изузев САД, у чијем односу према Берлину се ништа није променило доласком администрације Џозефа Бајдена, неслагања поводом „Северног тока 2” постоје и међу самим чланицама ЕУ. Али у четвртак је ударац другој цеви руског гасовода најавио Немац, и то посланик Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). Петер Бејер, бивши известилац за односе Србије и Косова у спољнополитичком одбору Бундестага, а сада координатор трансатлантских односа у Министарству спољних послова, позвао је на привремено обустављање изградње гасовода.
Он је у интервјуу за агенцију Блумберг у четвртак рекао да је овај прекид потребан како би се дало времена канцеларки Ангели Меркел да ресетује односе са САД. Бејер је скоро завршен цевовод назвао препреком на путу у односима Берлина и Вашингтона, за коју је рекао да мора да буде уклоњена јер је пројекат под америчким санкцијама и дуготрајан је извор трвења између два савезника.
Бејер сматра да Немачка треба да промени свој став ако жели нови почетак односа са САД. Блумберг је навео да његов став не одражава званични став владајуће коалиције, иако су и други посланици ЦДУ тражили да се пројекат одложи. Меркелова је, међутим, одбила америчке позиве за прекид изградње цевовода, тврдећи да санкције које је увела администрација бившег председника Доналда Трампа угрожавају национални и европски суверенитет.
Али и нова администрација сматра да би гасовод постао полуга руског енергетског притиска на ЕУ. Амерички државни секретар Ентони Блинкен је недавно изнео став да је цевовод уперен против интереса ЕУ и упозорио да следе нове санкције. Он је, према личном исказу, на приватном састанку упозорио немачког министра спољних послова Хајка Маса да компаније укључене у пројекат ризикују америчке санкције, јер гасовод дели Европу, излаже Украјину и централну Европу руским манипулацијама и принуди и противи се европским енергетским циљевима.
Сада је и француски државни секретар Министарства спољних послова Клеман Бон обновио француску опрезност према овом пројекту. Париз и Берлин имају различите ставове, а сада се воде преговори како би се дошло до заједничког именитеља.
Како је кап прелила чашу у Донбасу, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
