Наиме, више особа које су у време Милошевићеве смрти радиле за Међународни кривични трибунал за ратне злочине у бившој Југославији потврдило је за Би-Би-Си причу о којој се годинама шушкало у ходницима Трибунала: да је тело испоручено породици, али је мозак задржан Институту у Хагу.
Милошевићево тело је, у оквиру истраге коју је у паралелно са холандским властима спровео Трибунал, подвргнуто аутопсији. Након тога је у затвореном ковчегу предато Милошевићевом сину Марку, који је долетео из Москве да га преузме.
Међутим, тадашњи портпарол трибунала Кристијан Шартије, изјавио је да је за дубинску токсиколошку анализу мозга коју су холандски патолози желели да обаве било је потребно више времена, тако да је мозак, наводно, остао у Институту.
Због чињенице да се неки отрови се брзо разграђују у организму, а њихови трагови остају у можданом ткиву, ова патолошка анализа део је праксе детаљнијих истрага.
Флоранс Артман, која је 2006. била портпаролка главне тужитељке трибунала Карле дел Понте ипак није била потпуно сигурна у ову причу.
- Због строгих холандских закона о приватности нисмо могли да проверимо да ли је у Хагу остао само мозак или још неки делови тела. Такву информацију могу да добију само холандски или српски државни органи или чланови породице - казала је она.
Изјаве патолога, бивших сарадника и његовог сина, Марка Милошевића, само су допринеле ширењу вела тајне који је обавио овај случај.
Милошевићев адвокат и српски лекари демантовали ове тврдње
Ову тврдњу оштро су демантовали људи који су Милошевићеве последње дане провели с њим, али и они који су упознати са дешавањима после смрти.
Патолог Зоран Станковић, бивши начелник Војномедицинске академије и бивши министар здравља и одбране, рекао је у једној од ранијих изјава за "Политику" да се никада после обдукције не узима цео мозак.
- Кад се деси да затвореник умре у затворским околностима, онда се током обдукције узимају и делови унутрашњих органа за хемијске и токсиколошке анализе. Узимају се телесне течности, крв, мокраћа и желудачни садржај. Затим делови мозга, плућа, јетре, бубрега, срца, танког и дебелог црева... - објаснио је он.
- Када се такви делови користе за анализе, обично се чувају шест месеци или годину дана, за случај да су потребне додатне анализе. После тога се уништавају, јер због биолошких процеса не могу више да се анализирају - објаснио је Станковић за Политику 2018. године.
Упитан да прокоментарише причу да је Милошевићев мозак остао у Хагу, Станковић каже да се обично узима око 100 грама таквог ткива, јер за осталим нема потребе.
Из новинских и телевизијских извештаја из марта 2006. године види се да је токсиколошка анализа завршена пре него што је Милошевић сахрањен у Пожаревцу.
Његов бранилац Зденко Томановић је касније јавно показао писмо које је Милошевић послао Сергеју Лаврову, министру спољних послова Русије, у коме је изразио сумњу да га трују.
Истрага је покренута брзо, па је на конференцију за новинаре изашао тадашњи председник Хашког трибунала Фаусто Покар, који је рекао да је токсиколошка анализа узорака крви и ткива Слободана Милошевића показала да нема назнака да је он био отрован.
- Токсиколошка анализа обављена је после обдукције, која је утврдила да је Милошевић умро од инфаркта миокарда - прочитао је Покар из извештаја окружног тужиоца у Хагу.
Из осталих извештаја види се и да је Томановић тада тражио да се Милошевићева јетра транспортује у Москву, јер се сумња на тровање могла најбоље утврдити анализом узорака овог органа. Међутим, његовом захтеву није удовољено. Томановић је захтевао и да се обдукција обави у Москви, али ни на то није позитивно одговорено. Касније је требало да у обдукцији учествује руски академик Бокарија, али је аутопсија започета без њега и завршена када је он слетео у Хаг.
Обдукцији су присуствовали патолози послати из штаба НАТО у Белгији, док је Бокарија касније гледао снимак целе аутопсије. Обдукцији су присуствовала и два лекара са београдске Војномедицинске академије.
Смрт у ћелији
Милошевић је у суботу ујутру, 11. марта 2006. пронађен мртав у ћелији притворске јединице. Тело је пронашао стражар, који је обавестио надређене да је притвореник преминуо, а након што је смрт потврдио и главни лекар притворске јединице, доктор Паулус Фалке, ћелија је запечаћена.
Узнемирен због гласина које су почеле да колају у медијима да је Милошевић отрован, председник Трибунала Фаусто Покар наредио је опсежну истрагу коју је поверио судији Кевину Паркеру.
Резултати истраге, која је вођена паралелно са истрагом холандских власти, објављени су у мају 2006. и могу се наћи на сајту Трибунала.
Према Паркеровом извештају, Милошевић је умро између 7:30 и 8 сати ујутру, а патолози су утврдили да је смрт наступила услед срчаног удара, проузрокованог дугогодишњом хипертензијом и задебљањем срчаног мишића леве коморе.
Токсиколошком анализом пронађени су трагови препарата за снижавање притиска који су Милошевићу били преписани, али и неких других лекова - углавном седатива - које је, како пише у извештају, узимао на своју руку.
Супер Херкулес стигао уочи офанзиве на Донбас! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
