"Самоћа и друштво" – то је управо Габријел Гарсија Маркес. Усамљена и несигурна особа којој су били потребни пријатељи, као и наклоност и дивљење околине, упркос егоистичној свести о својој величини.
У својој аутобиографији " Living to Tell the Tale" Маркес каже: „Радује ме то што би усмена историја каткад могла бити боља од писане, а могуће је да сасвим несвесно измишљамо нови жанр неопходан литератури – фикцију о фикцији.
Књига за све оне који воле Габријела Гарсију Маркеса и његово стваралаштво, те желе више да сазнају о његовом приватном животу, али и многобројним успесима које је постигао захваљујући свом преданом раду и таленту.
Књига "Самоћа и друштво" сачињена је из два дела. У првом делу Пре „Сто година самоће“ реч имају они који су га познавали пре него што је постао општевољена латиноамеричка икона. Фрагментирани текстови сачињени су од приповести његових рођака и пријатеља из доба када Маркес још увек није имао личног енглеског кројача нити енглеског биографа, и када још увек није проводио време са председницима и мултимилионерима. То је прича о малом дечаку из провинције који је одлучио да постане писац и успео у томе. Други део После „Сто година самоће“ описује човека који се крио иза легенде у коју се претворио Гарсија Маркес. Све од Аракатаке па до Баранкиље, Боготе, Париза и Мексико Ситија чини се да се самоћа која му је била потребна да би стварао своја ремек-дела претварала у неку врсту разуздане забаве кад год своје време није посвећивао писању.
Извор:Правда
