Наиме, супруга од И.Ч из Ниша је кренула у Мађарску породичним аутомобилом на семинар. Породични, из разлога зато што га користе обоје али ипак аутомобили јесте на супруговом имену заведен у документацији. Наиме, знамо да је од Ниша до Мађарске прилично велика километража и да је то, не рачунајући јужну српску покрајину Косово и Метохију готово читава мапа Србије на географској карти, посматрајући хоризонтално.
600 000 динара казна уместо 30 000
Његова, супруга је отпутовала аутомобилом који је на супруговом имену, да би у моменту док је она била на семинару у Мађарској, њеном супругу стигла казна од 600 000 динара због наводних прекршаја у вожњи.
Где настаје проблем?
Касније ће се испоставити да је супруга направила више прекршаја у току вожње, али зато што није била у Србији у моменту када је њеном мужу стигла казна није успела да овери код нотара да је она управљала возилом уз одобрење власника истог, те из тог разлога ова породица уместо уобичајене цене за пет казни у прекорачењу брзине, што би требали платити 30 000 динара, у обавези су да плате 600 000 динара, упркос томе што нису имали техничке услове да правним путем изведу и докажу да нејављање и неплаћање казне није било са намером, него из разлога зато што супруга није била у држави, а муж није знао шта се дешава са аутомобилом зато што није управљао возилом у датом моменту. Како год, казна постаје 20 пута већа.
Револтиран тиме што се десило И.Ч. је одлучио да неће платити казну, него да ће правду потражити на суду, а адвокат Горан Караџић, који је коментарисао случај, говори о томе да је ова одредба неуставна. Његово мишљење преносимо у целости у наставку текста.
Несутавне одредбе чл. 247 СТ.1 и СТ.4 закона о безбедности саобраћаја на путевима
Постоје више разлога и аргумената у корист чињеници да се ради о неуставној одредби горе наведеног чл закона а као исти наводе се следеци: Наиме чл. 247 ст 1 ЗОБС гласи „Власник, односно корисник возила обавезан је да, у року од осам дана, да потпуне и тачне податке о идентитету лица коме је омогућено управљање возилом и доказ на основу којег се на неспоран начин може утврдити да је то лице управљало возилом у одређено време“ Шта то значи?
Овде се ради о прекршајима из саобраћаја а који су откривени на државним путевима мерењем просечне брзине, затим о прекршајима који су уочени снимцима са надзорне камере и тсл, дакле о прекршајима за које се не зна ко је у моменту извршења истих управљао предметним моторним возилом. Где се јављају проблеми и незаконитост? Проблеми се јављају, када дође извршења прекршаја на такав начин, надлежна полицијска управа саље позив власнику моторног возила да се у року од 8 дана изјасни, да да потпуне и тачне податке у идентитету лица коме је омогућено управљање возилом и доказ на основу којег се на неспоран начин може утврдити да је то лице управљало у критично време.
Овај позив шаље надлезна полицијска управа и то не путем својих службених лица већ искључиво путем поште. Проблем се јавља у ситуацији када службеник посте који врши уручење позива не затекне лице коме је позив упућен на адреси становања. У већини случајева службеник посте оставља обавештење лицу коме је позив упућен да може позив у органу полиције подићи у року од 15 дана од дана остављеног обавестења. У пракси, у већини случајева људи су затицали или нису затицали обавештања и то ( на степеницама зграда, поред улазних врата, изнад сандучића, па чак и испред улазних врата зграда ) Стога се поставља питање?
Где је доказ да је лице коме је упућен позив заиста поменуто обавештење физички и видео, односно исто преузео? Надаље, због чега је чл. 247 ст 1 и 4 ЗОБС неуставан. Наиме, чл. 247 ст 1 ЗОБС између осталог наводи да је власник моторног возила у обавези да у року од 8 дана од пријема позива од стране полиције достави ДОКАЗ НА ОСНОВУ КОЈЕГ СЕ НА НЕСПОРАН НАЧИН МОЖЕ УТВРДИТИ ДА ЈЕ ТО ЛИЦЕ УПРАВЉАЛО ВОЗИЛОМ У ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ , док чл. 247 ст 4 ЗОБС наводи обавезу, дакле каже „ ДОКАЗОМ из ст.1 овог члана сматраће се писана изјава ОВЕРЕНА ОД СТРАНЕ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА којом лице чије је податке дао власник, односно корисник возила потврђује да је управљао возилом у одређено време“ АПСУРД ове одредбе прави велике проблеме у пракси а који доводи до масовних незаконитих кажњавања из следећих разлога.
Дакле, ако сам ја нпр. власник моторног возила и своје возило дам на коришћење другом лицу које почини прекршај, па ми због тога надлежна полиција посаље позив да се изјасним о идентитету лица које је критичном приликом починило прекршај, ја сам у обавези у у року од 8 дана да полицији доставим доказ о томе, писану изјаву оверену код државног органа ( НОТАР ) . У вези са тим да не буде забуне, ова одредба закона намеће мени обавезу, не да ја оверим изјаву, већ да „ натерам“ лице које је управљало возилом критичном приликом да исти „ оде“ код нотара и овери изјаву да је управо он датом приликом користио моје мој аутомобил и починио прекршај!
ДАКЛЕ ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ КАКО ДА ЈА „НАТЕРАМ“ НЕКОГ ДА „ОДЕ“ КОД НОТАРА И ОВЕРИ ПОМЕНУТУ ИЗЈАВУ АКО ТО ОН НЕ ЖЕЛИ? КАКО ДА ЈА ОБЕЗБЕДИМ ПОЛИЦИЈИ ОВЕРЕНУ ИЗЈАВУ У ТАКО КРАТКОМ РОКУ ЛИЦА КОЈЕ СЕ ТРЕНУТНО НАЛАЗИ У ИНОСТРАНСТВУ? КАКО ЈА ДА ПОЛИЦИЈИ ОБЕЗБЕДИМ ОВЕРЕНУ ИЗЈАВУ У ТАКО КРАТКОМ РОКУ ЛИЦА КОЈЕ СЕ ТРЕНУТНО НАЛАЗИ НА ИЗДРЖАВАЊУ КАЗНЕ ЗАТВОРА ИЛИ ПАК У ПРИТВОРУ? КАКО ДА ЈА ОБЕЗБЕДИМ ОВЕРЕНУ ИЗЈАВУ ЛИЦА У ТАКО КРАТКОМ РОКУ УКОЛИКО ЈЕ ТО ЛИЦЕ У МЕЂУВРЕМЕНУ ДУШЕВНО ОБОЛЕЛО? ШТА СЕ ДЕШАВА УКОЛИКО ЈЕ ТО ЛИЦЕ У МЕЂУВРЕМЕНУ ПРЕМИНУЛО? ЗАКОН НЕ РЕГУЛИШЕ ПОМЕНУТУ СИТУАЦИЈУ. У ВЕЗИ СА НАВЕДЕНИМ?
ЗНАМ, НЕКО ЋЕ ДА ПИТА ? ПА ТИ ОНДА НЕМОЈ НИКАДА И НИКОМ ДА ДАШ НА КОРИШЋЕЊЕ СВОЈЕ МОТОРНО ВОЗИЛО? У ТОМ СМИСЛУ НЕУСТАВНИ ЧЛ. 247 ЗОБС ВРЕЂА УСТАВ, И МОЈЕ ПРАВО СВОЈИНЕ КОЈЕ МЕ ОВЛАШЋУЈЕ ДА ЈА ИМАМ ПРАВО ДА СВОЈ АУТОМОБИЛ, ДРЖИМ, КОРИСТИМ И РАСПОЛАЖЕМ, ОДНОСНО ДА ПО УСТАВУ И ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНУ ЈА ИМАМ ПРАВО ДА БИЛО КОМ ЛИЦУ КОЈЕ ПО ЗАКОНУ ИМА ПРАВО ДА КОРИСТИ МОТОРНО ВОЗИЛО И ДА СЕ КРЕЋЕ У САОБРАЋАЈУ изузев ограничења из чл. 247 ст.2 ЗОБС. дам на коришћење своје моторно возило.
Надаље, уколико не поступим по позиву, на начин како то чл. 247 ЗБОС наводи а сходно чл. 330 ст.1 тач.23 ЗОБС могу бити осуђен на казну затвора у трајању од најмање 15 дана, дакле и више, или пак новчаном казном у распону од 100.000-120.000 дин. У том смислу минимална казна је 100.000 дин. ЗАМИСЛИТЕ СЛЕДЕЋУ СИТУАЦИЈУ? Ја нпр. дам на коришћење своје моторно возило лицу коме по закону имам право да дам, исти се упути од Мађарске границе до границе са Македонијом, и на том путу почини више прекршаја ( нпр прекорачење просечене брзине кретања).
Како нас трују ГМО храном, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Наша борба
