Подршком иницијативи коју су у Светској трговинској организацији (СТО) још у октобру прошле године предложиле земље у развоју предвођене Индијом и Јужном Африком, амерички председник наоко је стао на страну сиромашних упркос „омраженим“ фармацеутским кућама, али реално гледано, одрицање од патентних права неће побољшати борбу против Ковида, сматра адвокат Бранко Павловић.
Укидањем патентних права не решава се проблем пандемије
Он такође сматра да се укидањем патентних права неће решити проблем пандемије Ковида-19 у Африци или Јужној Америци. То, према његовим речима, не изгледа као реалан сценарио.
Суспензијом патентних права једино би се смањила цена вакцина, међутим, питање плаћања није тема, каже наш саговорник. Пре се ради о томе хоће ли државе имати довољно стручњака да производе вакцине.
„Да ли мислите да ће, ако укинете патентна права, у Африци моћи да безбедно производе вакцине? То може у Индији или Индонезији. Нема много држава које су то у стању да раде, а онима које су у стању, укидање патентних права није ни неопходно“, истиче Павловић и наводи пример Индије, у којој се већ производи вакцина компаније Астразенека, а ова држава постигла је и договор о производњи руске вакцине Спутњик В.
Требало би такође, наглашава наш саговорник, узети у обзир и чињеницу да би одлуком о суспензији патентних права био начињен крупан преседан; уз то треба узети у обзир и да компаније на Западу од патентних права остварују огромне приходе.
„Нисам сигуран да ће Бајденова концепција да прође. Оно што би требало да регулише, а што Америка никада не ради, јесте регулација горњих цена лекова и фармацеутских производа. Они дозвољавају абнормалне цене лекова на свом тржишту, зато што неко у неком тренутку има монопол; тако омогућавају и Фајзеру да остварује ненормалне профите“, објашњава Павловић.
Уколико предлог о суспензији интелектуалних права на патенте наиђе на одобравање у СТО, њиме би био суспендован Споразум о трговинским аспектима права интелектуалне својине (ТРИПС), што би државама омогућило да производе вакцине без плаћања интелектуалних права фармацеутским компанијама.
Сједињене државе и друге западне земље испрва су се противиле суспензији ТРИПС-а. Међутим, након Бајденове изјаве и из Европске уније стижу гласови да ће Брисел учествовати у дискусији, док је предлог наишао на оштро противљење немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Бајденова изјава одмах је наишла и на одијум великих фармацеутских концерна, познатих као „Биг Фарма“. Оне тврде да одрицање од патентних права неће помоћи да више вакцина буде доступно грађанима. Штавише, из Међународне федерације фармацеутских произвођача и удружења тврде да би се, ако Светска трговинска организација прихвати предлог, појавили нови произвођачи без потребног знања и надзора.
Стручњаци предвиђају да ће расправа о суспензији ТРИПС-а трајати месецима, а професор Економског факултета у Београду Предраг Бјелић наглашава да ово не би била прва суспензија овог споразума. Прва суспензија била је везана за лекове против Сиде, неколико година након оснивања Светске трговинске организације. Тада су афричке компаније почеле производњу швајцарских лекова против Сиде.
„Швајцарска је то тада изнела пред СТО и на крају је донета одлука о премошћавању, да афричке компаније могу да производе, али не и да извозе те лекове. Вероватно и сада све иде као томе“, каже Бјелић.
У случају суспензије ТРИПС-а, могуће је повећање производње вакцине у свету, међутим, поставља се питање евентуалног обештећења компанија које су се одрекле патентних права, а постављају се и друга питања.
„Осим суспензије ТРИПС-а, морале би да буду донесене и још неке мере, које се односе на либерализацију трговине производима и сировинама који се користе у производњи вакцине. Видели смо да је проблем са производњом Фајзерове вакцине у Европи био у томе што сировине нису стизале у довољној мери. Тако да би то морао да буде још један корак“, сматра он.
С обзиром да разговори о суспензији ТРИПС-а још нису ни почели, Бјелићево мишљење је да би могли да потрају јако дуго. У СТО, чак и када се поставе формални рокови, они могу да буду пробијени, као што је случај са новом рундом преговора о либерализацији трговине – она је иницирана 2001, почела је 2003. са роком да се оконча за две године. Међутим рокови су стално померани и преговори нису завршени до данас.
Све зависи од воље великих актера, такозване „велике шесторке“ – САД, Јапана, Канаде, ЕУ, Кине и Русије. Уколико се ове земље сложе, одлука о суспензији ТРИПС-а могло би да дође и у краћем року, закључује Бјелић.
Шта је тачно подржао Бајден, читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com
