Да би приморали Хафеза ал Асада на компромис, САД и њихови регионални савезници наоружали су и подржали забрањено Муслиманско братство између 1979. и 1982. Међутим, Сиријска војска је окончала оружану побуну 1982. и ал Асад је учврстио стубове своје владавине које су карактерисали стабилност, антиимперијализам и подржавање отпора у Палестини и Либану.
Сиријци се Хафеза ал Асада сећају с поштовањем, јер је он изградио јаке државне институције и изазвао америчку хегемонију у региону.
Касније британски новинар, аутор и историчар Патрик Сил рекао је о политици Хафеза ал Асада у Либану током тамошњег грађанског рата: „Мала земља попут Сирије устаће против моћних САД-а и рећи ће: Не, нећете победити. Ово је Ал Асадово историјско наслеђе. Он је био једини арапски лидер који је одбио да клечи пред Вашингтоном и Израелом, и одбио је да прихвати њихове диктате“.
Како Руси обучавају сиријску војску, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
