ИВАН ПАЈОВИЋ ЗА ПРАВДУ: Задуживање и раст инфлације - ево шта чека свет након пандемије

14-06-2021 22:00 Став Иван Пајовић

После великог удара корона-кризе, светска економија је у фази опоравка и раста. Међутим, као што је то одувек било, раст је неравномеран. Према прогнозама Светске банке, у овој, 2021. години, очекивани раст глобалног БДП-а биће 5,6%, што је најјачи опоравак од рецесије за последњих 80 година (прошлогодишњи БДП опао је за 3,5%) За следећу годину очекује се раст од 4,3%. У неким земљама, пре свега у САД и Кини, осетиће се нагли раст, док ће у еврозони раст бити спорији. Развијене земље, са изузетком Кине, суочиће се са додатним проблемима, пре свега са убрзањем инфлације и појавом проблема дугова. У САД због увођења антикризног пакета мера помоћи и планова за повећавање државних расхода, БДП-а ће нарасти до 6,8%, а већ следеће године тај ће се раст успорити и чинити око 4,2%, а у 2023. години опашће до 2,3%.

Др Иван Пајовић (Фото: Јутјуб)

Пише: Др Иван Пајовић

Међу најразивијенијима највећи раст у овој години очекује се у Кини – 8,5%, који ће се у 2022. години смањити на 5,4%.

Светска банка прогнозира рас БДП-а Русије од 3,2% у овој и следећој години, у Турској раст од 5% у овој и 4,5% у следећој години. Саудијска Арабија имаће раст у овој 2,4%, а у следећој 3,3%, а што је узроковано просечном ценом нафте, која се у овој години прогнозира на око 50 долара за барел.

Убрзавање светске инфлације наставиће се до краја ове године, али у већини земаља она ће остати у оквирима циљане. Један од важних фактора који утиче на укупан раст цена представља велики раст цена сировина. Инфлација која ће у развијеним земљама бити узрокована тиме, ограничаваће могућности централних банака да дају већу подршку својим економијама.

Још један ризик за многе земље представљаће раст оптерећења дуговима. Према подацима Института за међународне финансије (IIF), у просеку развијене земље у прошлој години дупло су повећале свој фискални дефицит због пада фискалних прихода и раста трошкова за помоћ својим привредама у доба кризе.

Раст инфлације доводи се у везу са ризиком прелаза на стагфлацију, стагнирање привреде и раст цена, а развој ситуације зависиће од тога колико ће бити стабилан тренд повећавања инфлације. У еврозони је у априлу ове године раст цена на мало достигао 2%, што је било готово незамисливо пре пандемије, док су у САД цене скочиле чак 4,2%.

Руска статистичка агенција Росстат извештава да је у Русији годишња инфлација у мају прешла 6%, први пут од октобра 2016. године. Више од свега поскупеле је храна. За годину дана цене су нарасле на 7,4%. Цене остале робе порасле су за 6,7%, а услуге су поскупеле за 3,3%.

Руски министар економског развоја Максим Решетњиков изјавио је да је годишња инфлација у Русији достигла свој највиши ниво, после ког ће се снизити. По његовим речима, раст инфлације од почетка маја месеца ове године је није уобичајен, јер су у то време били празници. Он прогнозира инфлацију руске валуте до краја године у висини од 4,3%.

Прошлу колумну др Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда