Алијев је позвао Ердогана у Шушу 10. децембра прошле године, када је турски лидер дошао у Баку у дводневну посету на „параду победе“.
Након тога, Азербејџан је активно започео изградњу инфраструктуре у Нагорно-Карабаху, укључујући пут Ахмадбејли-Физули-Шуша („Пут победе“) уз учешће турских компанија, које су нагласиле значај враћених територија.
У тим условима посета је неизбежно морала да постане значајан политички догађај.
Сама декларација правно није обавезујући документ и није забележила формирање пуноправног војно-политичког блока.
Међутим, бројне тезе показују озбиљност овог документа:
- ако се једној од две државе објави рат, сматраће се да је објављен обе државе и странке ће једна другој пружити потребну помоћ;
- Турска и Азербејџан ће уложити заједничке напоре у решавању питања регионалне и глобалне безбедности и стабилности;
створиће се механизми за слободно кретање робе између земаља;
- планирано је проширење сарадње у развоју одбрамбене индустрије. Обе стране ће делити поморске, ваздушне и свемирске технологије, подстицати спровођење заједничких пројеката;
- подвучена је намера да се постигне отварање коридора Зангезур који повезује Азербејџан и Турску.
Истовремено, Реџеп Тајип Ердоган је током свог говора на све могуће начине покушао да нагласи улогу Руске Федерације у стабилизацији ситуације у региону. Гледајући са стране, ово је више личило на непризнавање заслуга Москве, већ на покушај да се руски партнери смире од страха од губитка утицаја на Јужном Кавказу.
Турске војне базе као гарант против реваншизма Јерменије
По повратку из Азербејџана, председник Турске је испричао нове детаље своје посете.
Он посебно није искључио да се идеја о стварању војне базе оружаних снага Републике Турске на територији Азербејџана уклапа у споразум.
„Ово не прелази одредбе. Раст овог броја је могућ. Слична тема може се развити током консултација између азербејџанског председника Илхама Алијева и руског председника Владимира Путина. И током наших преговора, то се такође може применити на свој начин “, рекао је Ердоган.
Генерално, стручна заједница је још у јануару идентификовала три хипотетичке тачке за стварање нових турских војних база - то су Ганџа, Габала и Ланкаран, где Анкара и даље одржава одређено војно присуство.
Ганџа је главно узлетиште на коме су током сукоба били распоређени ловци Ф-16 турског ваздухопловства. Габала и Ланкаран су резервни.
Није искључено да ће се размотрити и питање размештања турске војске на југу у близини границе са Ираном, у близини Нагорно-Карабаха и у Нахичевану.
Вреди нагласити да ће у сваком случају циљ бити одредити стратешко присуство и упозорити Јерменију против реваншизма, јер оружане снаге Азербејџана и даље имају висок ниво борбене способности и није им посебно потребна додатна подршка.
Ердоган је Алијеву отворио приступ турским пројектима
После победе у рату Карабаху, Баку и Анкара нису ни секунде размишљали да се зауставе на постигнутим резултатима. Обе земље почеле су да се баве новим стратешким задацима приступом панрегионалном нивоу.
Међутим, ово је захтевало развијање новог модела понашања који би узимао у обзир интересе свих главних играча, као и Азербејџана, који не жели да иде под пуни протекторат и Анкаре и Москве.
Нова декларација решава ово питање позивањем Бакуа да заједнички спроведу велике међународне пројекте Анкаре.
Ердоган је већ дао понуду Алијеву да заједнички производе и прерађују нафту у Либији. Истовремено, од совјетских времена, Азербејџан има првокласне компетенције у технологији производње енергената, квалификоване раднике и инжењере, као и развијен систем транспорта нафте и гаса.
У будућности треба очекивати позив из Бакуа за развој недавно откривених поља угљоводоника у Црном мору.
Ово је такође важно за Азербејџан због скорог исцрпљивања резерви земље. 2024. године истиче уговор нафтног конзорцијума (где је главни корисник Велика Британија), створеног 1994. године. Према неким прогнозама, до 2025. године обим азербејџанске производње нафте може да падне три пута у поређењу са врхунцем 2010. године. Ниједна друга велика лежишта нису откривена за 30 година независности.
Такође вредан помена је састанак Илхама Алијева са генералним директором Бајкара Халуком Бајрактаром. После ње је објављено да Азербејџан неће само изградити погон за производњу беспилотних летелица Бајрактар - Баку ће добити пуну лиценцу за производњу уз пренос технологије.
Дакле, Азербејџан је позван не само да вади и инвестира, већ и да индиректно учествује у концепту Анкаре о решавању војних сукоба по систему кључ у руке.
Како је Израел тенковима напао Сирију, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
