Односи Србије и Турске веома су блиски и заснивају се на пријатељству председника две државе, закључено је на јучерашњем састанку премијерке Србије Ане Брнабић и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Састанак је одржан у оквиру Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСуЈИЕ) у Анталији, a турски председник је том приликом поручио да се радује посети председника Србије Александра Вучића. Такође, исказао је спремност да буде домаћин наредне седнице Високог савета за сарадњу. Премијерка Брнабић је пренела спремност да се настави овако висок ниво односа и међусобног разумевања и захвалила је Турској на донацијама током пандемије. Састанак српске премијерке и турског председника одржан је јуче у подне, био је затвореног типа, а разговарали су око 40 минута.
Брнабићева је касније оценила да је састанак с Ердоганом био јако добар. „Разговарали смо о даљој политичкој и економској сарадњи, а наша економска сарадња је у 2020. достигла рекордних милијарду и 320 милиона евра”, казала је премијерка и навела да је Ердоган рекао да су турски инвеститори и даље заинтересовани за улагање у Србију. Одвојеним састанком с председником Ердоганом, истакла је Брнабићева, Србији је указана велика част.
Навела је и да је на самиту било провокација јер је председница привремених приштинских институција Вјоса Османи позвала све чланице ПСуЈИЕ да признају такозвано независно Косово. Премијерка је рекла да је јако кратко одговорила из поштовања према домаћинима и упозорила Османијеву да такав поступак није у складу с протоколом, да вређа домаћина и најмање пет делегација из земаља које нису признале једнострано проглашену независност.
Премијерка је додала да су сви документи на јучерашњем самиту усвојени једногласно и да је то занимљиво јер је у Стратегији 2030. на сваком месту где се помиње такозвано Косово стајала фуснота, а не само звездица. Због тога се Османијева, како је рекла премијерка, чак у једном тренутку позвала на Бриселски споразум, наводећи да у том споразуму стоји да уз назив Косова не иде фуснота сваки пут, већ само први пут кад се помиње ова квазидржава. „Очигледно је да се они позивају на Бриселски споразум само када им одговара. Ипак, не могу да сакријем своју срећу због тога и надам се да ћемо се вратити том споразуму”, прокоментарисала је Брнабићева.
Ердоган је у Анталију допутовао у ноћи између среде и четвртка заједно са супругом Емине. Дочекао је учеснике самита, међу којима су, осим премијерке Брнабић, били и председници Црне Горе и Северне Македоније Мило Ђукановић и Стево Пендаровски, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, премијер Хрватске Андреј Пленковић, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи и други. Скупу у Анталији је присуствовао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ.
Отварајући самит, председник Ердоган је изразио наду да ће пандемија вируса корона, која је описана као највећа здравствена криза, бити савладана солидарношћу и сарадњом. Нагласио је да је Турска у својим билатералним и мултилатералним активностима у југоисточној Европи увек узимала у обзир сарадњу и заједничке интересе и да су трипартитни механизми успостављени између Турске, Босне и Херцеговине и Србије. Он је изразио наду да ће Турска приступити ЕУ, упркос, како је рекао, свим неправдама с којима се до сада суочила. „Желимо да се наша борба за пуноправно чланство, коју смо упорно и стрпљиво водили пола века, оконча”, изјавио је Ердоган.
Самит је почео министарским састанком, а делегацију Србије предводио је шеф дипломатије Никола Селаковић. Обраћајући се учесницима, поручио је да је кључни спољнополитички и стратешки циљ наше земље остваривање пуноправног чланства у Европској унији. Нагласио је да је Београд одлучан да дијалогом, у доброј вери и у складу с принципима међународног права, решава сва отворена питања. „Управо овај самит је прилика да се разговара о свим потребама и видовима активности у свету у којем се тржишта обједињавају, а привреде заједнички наступају”, рекао је Селаковић новинарима.
На оваквим скуповима, додао је, имате прилику да на једном месту чујете ставове суседа, а јуче је доминирала разочараност затвореним вратима Брисела за западни Балкан. „Ово није била прилика да се једни другима изјадамо, већ да заједно пошаљемо Бриселу такву врсту поруке”, казао је Селаковић. Подсетио је да је Србија, у јеку пандемије, добро показала шта је солидарност и шта су добросуседски односи. Навео је да је на министарском састанку било речи о „малом шенгену”, добросуседским односима и заједничком развоју и будућности.
Домаћин министарског састанка био је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, који је поручио да данас постоји југоисточна Европа која дијалогом тражи решења проблема. „Процес сарадње у југоисточној Европи, најопсежнији форум у региону, постао је платформа способна да уједини земље региона и у најтежим временима”, рекао је Чавушоглу током уводног говора.
На основу одлука донетих на састанцима, како је објављено, биће припремљен стратешки документ за југоисточну Европу 2030. године. ПСуЈИЕ покренут је 1996. године, а својство пуноправних чланова има 12 земаља: Албанија, БиХ, Бугарска, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Северна Македонија, Молдавија, Румунија, Србија, Словенија и Турска. Србија се у пуном капацитету укључила 2000. године.
Војни бродови и две безбедносне баријере
Анталија, једна од најпознатијих туристичких дестинација у Турској, у последња три дана постала је центар европске дипломатије. Самит ПСуЈИЕ завршен је јуче, а данас почиње Форум за дипломатију. Самити се одржавају у складу са свим епидемиолошким мерама уз јаке мере обезбеђења, а сви учесници су морали да прођу кроз две безбедоносне провере на улазу у НЕСТ центар, у којем су одржана оба догађаја. Центар се налази у близини неколико огромних луксузних хотелских комплекса затвореног типа у којима су били смештени учесници ових догађаја. Осим неколико стотина полицајаца, о њиховој безбедности је бринула и посада војног брода који је патролирао обалом. Сви учесници самита већ су по доласку на аеродром морали да обаве ПЦР тестирање, без обзира на вакцинални статус или претходно урађене тестове.
О новом чину непријатељства према Србима погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
