Када се 2016. године у Турској догодио покушај војног пуча и Ердоган се током свог мандата суочио са најгором унутрашњом политичком кризом, први страни лидер који је позвао и пружио подршку био је Наваз Шафир, тада премијер Пакистана.

Ердоганова захвалност изражена је у интензивирању билатералних односа између Анкаре и Исламабада. Турска је покренула програм преквалификације за војне официре, кроз који је прошло више од 1.500 пакистанских војних лица. Анкара је други највећи добављач наоружања Пакистану после Кине. А 2020. године земље су започеле рад на споразуму о двојном држављанству.

Оно што је посебно важно за Пакистан, Турска га је непрекидно подржавала по питању Кашмира. Након што је Индија отказала специјални статус свог дела Кашмира 2019. године и тамо спровела низ административних реформи, Реџеп Тајип Ердоган је током посете Исламабаду назвао Кашмирце „браћом и сестрама“.

„Наша браћа и сестре Кашмирци су патили деценијама и та патња је постала озбиљнија због једностраних корака предузетих у новије време. Данас нам је питање Кашмира једнако блиско као и вама“, рекао је Ердоган обраћајући се пакистанском народу.

Популарност Ердогана у Пакистану

Последња Ердоганова посета Пакистану догодила се у фебруару 2020. године. Тада се Твиттер испунио порукама са хештегом #marhabaerdogan - „Добродошао, Ердоганe“. Пакистанци су изразили захвалност на подршци Турске питању Кашмира, док су se њихови традиционални савезници (Саудијска Арабија и УАЕ) дистанцирали од проблема.

How can we forget the love and friendship of @RTErdogan when he stood with Pakistan about the issue of kashmir.
That time our closest muslim allies Saudi Arabia & UAE preferred neutrality.
Love you turkey
Love you Erdogan

A FRIEND IN NEED IS A FRIEND INDEED#HoşgeldinizErdoğanpic.twitter.com/IYBANrhEAm

— Waqar Ali Khan (@NatureDevotee1) February 13, 2020

Током ове посете, пакистански премијер Имран Хан у шали је приметио да би Ердоган могао „лако да победи на изборима у Пакистану“. Истовремено, агенција за социолошка истраживања Gallup International назвала је Ердогана „најпопуларнијим муслиманским лидером на свету“.

Важан фактор у стварању позитивне слике о Ердогану, као и о Анкари као наследници муслиманских традиција славне прошлости, била је турска историјска серија „Васкрсли Ертугрул“.

Прегледи прве епизоде ​​слике само на Јутјубу прелазе 90 милиона, а глумци серије су постали праве звезде у Пакистану. Успех Ертугрула подстакао је дискусије двеју земаља о развоју нове серије, Турк Лала, која говори о човеку са територије модерног Пакистана који 1920. године улази у Турску и бори се за подршку Османском царству.

Слика Ердогана после Карабаха

Погоршање сукоба у Карабаху у јесен 2020. године, у којем је Азербејџан постигао успех уз подршку Турске и, претпоставља се, уз учешће пакистанских плаћеника, створио је налет садржаја у пакистанским медијима и друштвеним мрежама о сличном решење питања Кашмира.

У октобру, када непријатељства у Нагорно-Карабаху још нису била завршена, на Јутјуб каналу Historical facts појавио се видео који каже:

„Слобода Кашмира је близу. Тајип Ердоган је обећао да ће заузети спорне земље Азербејџана <...>, следеће ратиште ће бити у Кашмиру. Турска има план за ослобађање спорних територија муслиманских земаља “.

Средином јануара пакистански HaqTV објавио је да су се Азербејџан, Турска и Пакистан договорили о „плану за решавање проблема Кашмира“. Водитељка Мариа Али је рекла да ће Пакистан постати „војни лидер ислама“.

„Исти модел рата који су Турска и Азербејџан користили у Нагорно-Карабаху сада је почео да се користи за независност Кашмира. <...> Турска, Кина, Пакистан, Азербејџан - започињемо рат за ослобађање Кашмира “, рекао је канал.

Званични медији Пакистана и Турске не подржавају ову реторику, али Твитер добро одражава осећања грађана обе земље: Кашмир би требало да буде следећа мета Турске.

After Karabakh our next target is Kashmir.
Turkey, Pakistan and Azerbaijan are three countries but one nation. 🇹🇷🇵🇰🇦🇿 pic.twitter.com/I8UQNe6vdp

— ADNAN JANJUA (@AdnanJanjua1603) October 11, 2020

Нису Пакистанци једини који виде Кашмир као следеће ратиште.

„Тренутно турска и пакистанска маса, па чак и у Азербејџану <...> расту осећања <...> да се одлуче да се боре за Кашмир,“ речено је на Јутјуб каналу Барта, специјализованом за индијски одбрамбени сектор, управо неколико дана по завршетку непријатељстава у Нагорно-Карабаху.

Није ни ово прошло без лажних вести, које су показале дубину очекивања дела пакистанског друштва. Један од Јутјуб канала објавио је материјал да су Турска и Азербејџан већ искрцале трупе у Кашмиру.

Трилатерални савез

Сарадња Пакистана, Турске и Азербејџана званично је започела у новембру 2017. године, када се азербејџански министар спољних послова Елмар Мамадиаров састао у Бакуу са колегама из Анкаре и Исламабада, Мевлутом Чавушоглуом и Мухамадом Асифом. Тада су се стране договориле да повећају трговину, да семеђусобно подржавају у међународним организацијама и интензивирају сарадњу у сектору одбране.

#Turkey , #Azerbaijan , #Pakistan agree to #cooperatehttps://t.co/6Fcfd3c0qzpic.twitter.com/TyhlUitJAT

— Yeni Şafak English (@yenisafakEN) November 30, 2017

Карабашки рат показао је ефикасност и кохерентност рада овог војног савеза. Док се Баку борио са својим војницима и пакистанским плаћеницима, Турска је испоручила оружје и материјалну подршку за операцију.

У овом савезу је Ердоган несумњиво на првом месту. Идеолошки оживеле државе, попут Турске тренутно, траже изван својих територијалних граница међународне проблеме, чије би решење могло да створи њихов глобални имиџ.

Па ипак, Индија није Јерменија и инвазија на Кашмир биће по последицама веома различита од операције у Нагорно-Карабаху. То је нуклеарна сила и једна од највећих економија на свету, која има партнерства са САД и Русијом. Тројни савез се неће усудити да отвори непријатељства против Њу Делхија све док не постане савез од четири члана уз активно учешће Кине.

О опасном заокрету на Блиском Истоку прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда/РИА ФАН