Он је изнео став да оба председника управљају својим владама.
- Они користе министре и премијере, а лично се не свађају, јер имају сличне циљеве и користе раздор у две државе за јачање личних ауторитета. И Србија и Црна Гора имају шефове држава јаке нарцистичке природе, са изразитим его варијантама. Оба шефа државе имају развијен однос према свим облицима моћи и власти, управљају и владом и парламентом, а имају и материјалну моћ, финансијски су веома богати – указао је Кресовић.
Како је навео, „Милова сестра има добро развијен бизнис у Србији, што значи да два председника имају добре међусобне односе“.
- Однос председника Србије према властима у Црној Гори и према Милу Ђукановић је аморфни и имагинарни. Он не говори о заштити српских интереса у Црној Гори и на који начин ће да помогне, већ о задржавању најбољих односа. Председник Србије задржава односе са Ђукановићем, који је покретач највеће антисрпске кампање у Црној Гори. Вучић не говори о председнику Ђукановићу, већ даје аморфну изјаву о неким потезима председника Владе и Скупштине Црне Горе, око Сребренице – примећује саговорник Правде.
Кресовић наводи да је ту реч о потреби задржавања коректних односа два председника.
- То је препорука, или чак услов америчке и политике Европске Уније, да председници Балкана, без обзира на међусобне супротстављене политичке односе и односе две власти и два народа, воде политику компромиса и политичког конформизма, у духу тзв. политике Балкана као слободне економске и политичке зоне. Свака врста притиска шефа државе Србије на шефа државе Црне Горе, значила би и добијање пацки из ЕУ и САД, тако да се то више своди на поједине министре и премијере у Влади Црне Горе и Србије, који имају улогу да спинују или да медијски тумаче односе две државне политике – рекао је аналитичар.
Према његовим речима, „Мило Ђукановић и Александар Вучић су политички сарадници“, и како је рекао, „део политичког братства тзв. меких ауторитарних режима“.
- Међу ауторитарним политичким вођама нема битнијег радикализма, већ се они споразумевају на интересној бази. А у полемике и конфликтне ситуације убацују своје сараднике, како би се направио привид политичке или државне кризе. Међусобне критике два председника окренуте према Србији или Црној Гори су једна врста политичког трика који има за циљ хомогенизацију унутар сопственог бирачког тела и јавног мњења у обе државе. А са друге стране, у међународној комуникацији, на разним скуповима са председницима ЕУ или разних евроатлантских интеграција, два председника комуницирају без већих антагонизама и веома коректно – приметио је Кресовић.
Како је навео, када су политике врло јасно одређене, „на нивоу два политичка поља моћи нема разлога за конфронтирање“.
- Када је формирана влада у којој једна страна нема већину, отвара се питање на кога пребацити кривицу. Реч је о кривици која би требало да буде на страни онога који управља, дакле Мила Ђукановића, а не Кривокапића. Здравко Кривокапић води једну марионетску владу иза које стоји чврст утицај Ђукановића, који има и даље ауторитет у НАТО-у. Вучић не удара на ту силу Мила Ђукановића, што би отворило сукоб два ауторитета, два ауторитарна председника, већ се користи инструмент владе, да министри две државе и премијери међусобно ратују изјавама – закључује Кресовић.
Говорећи о српском народу у Црној Гори, рекао је да он нема државотворни капацитет, „већ тражи подршку врховног ауторитета у Србији“.
- То утиче на мањак или слабост испољавања политичке воље или захтева Срба у Црној Гори. То значи да Срби траже одобрење власти у Београду за своје политичке потезе у Црној Гори, што штети Србима у Црној Гори као политичком народу – истакао је Кресовић.
Какву је поруку Ђукановић упутио Србима који нису гласали за Резолуцију о Сребреници. читајте ОВДЕ.
Извор: Правда, Н. Булатовић
