Најновије

БОШКО ОБРАДОВИЋ: Уједињене патриоте

На прошлогодишњим лажним и недемократским изборима 15% гласова отишло је разним патриотским изборним листама мимо владајућих странака, од којих је већину направила БИА и директни су сателит владајућег режима. То значи да тих 15% бирача нису желели да гласају за СНС и СПС, јер их не сматрају довољно патриотским опцијама већ су свој глас дали некоме другом ко се тако представљао. Још најмање 10-15% патриотских бирача је бојкотовало изборе, што значи да изборни потенцијал једне уједињене патриотске изборне листе достиже 30% гласачког тела.

Бошко Обрадовић. (Фото: Јутјуб)

Пише: Бошко Обрадовић

Ако се узме у обзир да и међу гласачима СНС и СПС има велики број патриота који још увек верују лидерима владајућих странака да неће издати Косово и Метохију или ићи до краја у разним угрожавањима националних и државних интереса којима су склони, то нам говори да су патриотски бирачи већина бирачког тела. И то је тако било на свим изборима од обнове вишестраначја 1990. године. Из ове једноставне рачунице произилазе два важна закључка: опозициона изборна листа уједињених патриота имала би велике изборне шансе, као и заједнички кандидат опозиције за председника Србије који би наступио са патриотских позиција и имао такву личну биографију. 

Све ово одлично зна власт која непрестано ради на продуковању сукоба и подела на патриотској страни политичке сцене. Тако је на прошлогодишње изборе изашло најмање 10 таквих изборних листи, а ако не будемо мудри и не ујединимо патриотске политичке снаге идуће године биће их још више. Такође можемо очекивати да ће власт понудити неког новог Белог у новој улози овога пута Зеленог или Антиваксера како би додатно одвлачила и цепала опозиционе гласаче. Све то што власт стално ради и сасвим сигурно ће радити и убудуће није толико битно колико је погубно одсуство свести међу патриотским политичким опцијама о неопходности сарадње и формирања једне велике изборне листе уједињених патриота. Лидери патриотских политичких опција склони су да се свађају између себе на основу 5% политичких ставова око којих се не слажу занемарујући потенцијалну сарадњу око 95% националних ставова око којих се слажу. Колики је значај и потенцијал сарадње између патриотских политичких опција најбоље говори уједињење СНС и СПАС које је и урађено да би у редовима власти глумило једну такву патриотску иницијативу и покрило нешто слично што би могло бити учињено у опозицији. 

Могући заједнички програм уједињених патриота већ је наговештен у пет тачака са којима је Српски покрет Двери кренуо у нову предизборну кампању „Од породице до породице”: 1. Одбрана Косова и Метохије у саставу Србије и формирање Српског мини-шенгена са Црном Гором и Републиком Српском; 2) Домаћи економски интерес у први план – државна подршка домаћој привреди и пољопривреди, а не страним компанијама; 3) Породица на првом месту – борба против беле куге и подршка рађању; 4) Зелени патриотизам – заштита животне средине и очување домаћих природних ресурса у нашим рукама; 5) Промена система која значи не само смену актуелне власти већ и промену комплетног корумпираног политичког система који овде траје већ преко 30 година и обнову владавине институција, закона и правде. Сигуран сам да би око сличног програма могло да дође до уједињења патриота у Србији, и да би за овако нешто гласали и многи симпатизери владајућих странака.

Овај програм је изнад левице и деснице, монархистичког или републиканског опредељења, власти или опозиције, верских и националних разлика, и других наших подела и сукоба. Проблем је медијски мрак у коме не може да се види једна оваква политичка опција и проблем је што не долази до стварања једног ширег патриотског блока који би стао иза овог програма и емитовао знатно већу снагу и утицај који би пробудио наду код патриотских бирача да уједињене патриоте имају велику шансу на изборима. Време је да не инсистирамо више на ономе што нас дели већ на ономе што нас сабира. Нико од нас појединачно не може да уради ништа – ни у борби против садашње лажнопатриотске, недемократске и криминалне власти, нити у будућој патриотској Влади након промене власти и система. 

Оно што представља највећу сметњу уједињењу патриота у Србији јесте неповерење у одређени број оних који се представљају као патриотска опозиција а заправо су режимски прирепак. Како разликовати праву од лажне опозиције? Врло једноставно: лажна опозиција врло ретко критикује власт, а посебно никада не сме да изговори нити једну критичку реч о председнику СНС Александру Вучићу. Ово се посебно односи на бројне афере криминала и корупције у врху власти и Вучићевом најближем окружењу које су за лажну опозицију забрањене теме.

За ово ћутање они зазврат добијају могућност редовног гостовања на телевизијама са националном фреквенцијом и у дневним новинама у којима је заступљена искључиво власт и у којима права опозиција не може годинама ни да привири. Међутим, не рачунајући све оне који на овај начин глуме опозицију остаје велики број правих опозиционара патриота који ако би ујединили своје снаге аутоматски би представљали највећу опозициону групацију на српској политичкој сцени и озбиљну конкуренцију владајућим странкама. Зато су ваљда БИА, режимски медији и власт ових година све учинили да до тога не дође. 

Да ли ће суд пребацити генерала Младића у Србију? Више о томе ОВДЕ.

Извор: direktno.rs

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube