У овом моменту хиперзвучне ракете ваздухопловног базирања „Кинжал“ се налазе у наоружању ударне ловачко-бомбардерске ескадриле Јужног војног округа (ЈВО). Тамо је у децембру 2017.године образована експерименталана ескадрила у чијем се саставу налазе специјално модификовани ловци-пресретачи МиГ-31К који су у стању да употребљавају хиперзвучне ракете „Кинжал“. Почетком 2021.године и командант Централног војног округа (ЦВО) Александар Лапин је говорио о плановима да се и ваздухопловни састави под његовом командом ојачају хиперзвучним ракетама класе ваздух-копно/море „Кинжал“. Што се тиче ЦВО „Кинжали“ би ушли у састав 712-ог ваздухопловног ловачког пука који се са својом базом налази у Канску. Према његовим речима, пренаоружање овог пука новим ракетама и модификованим летелицама би се завршило до краја 2024.године. Такође, и начелник Генералштаба руске армије Валериј Герасимов је говорио о испитивању специјалне модификације ловца-пресретача МиГ-31К која носи ракете „Кинжал“ у ваздушном простору руског севера и Арктика. Према изворима из руских медија хиперзвучним системима ракетног наоружања ће бити опремљене ескадриле које се налазе у саставу Северне флоте, као и другим војним окрузима.
Међутим, један од наприоритетнијих оперативно-стратегијских праваца који ће бранити летелице наоружане хиперзвучним ракетама је тзв. западни правац.
„Пре свега, ради се о оперативно-тактичком наоружању, које може да донесе превагу у одређеном сектору где буде примењено“ – истиче руских војни експерт Владислав Шуригин. „Његова присутност значајно повећава притисак на потенцијалног непријатеља и на геополитичком плану игра извесну улогу. Ми смо сведоци повећање снаге руске армије, као и стварања потпуно нових борбених способности“ – истиче руски експерт.
Према његовим речима присуство ракетног наоружања са хиперзвучним карактеристикама на западним границама Русије представља озбиљну опасност за потенцијалног агресора, који у својим стратешким плановима мора да рачуна и на тај фактор: „одлука о опремању јединица новим системима наоружања је планско предупређивање одређених ситуација које се у будућности могу очекивати на одређеном простору“ – сматра руски експерт.
Да ли се ова ракета може оборити?
У фебрурару ове године руски министар одбране Сергеј Шојгу је рекао да ће хиперзвучни системи који ће се налазити на различитим платформама чинити окосницу стратешких конвенционалних снага за одвраћање. Друге војно развијене земље се тек приближавају стварању таквих система. Верује се да ниједна држава у свету (док се у наоружање не усвоји ПРО систем нове генерације С-500 „Прометеј“) нема поуздану заштиту од пројектила који лете хиперзвучном брзином.
„Експериментална експлоатација ракете „Кинжал” траје већ прилично дуго. У саставу руске армије постоји ударна ескадрила која је наоружана овим пројектилима, чију окосницу чине модификовани ловци-пресретачи МиГ-31К. „Кинжал“ је направљен на бази аеробалистичке ракете која се налази у наоружању оперативно-тактичког ракетног система „Искандер-М“ – рећи су руског војног експерта Виктора Мураховског. „Када се ова ракета користи са адекватне ваздушне платформе, њен ефективни домет достиже 2000 км, а такве податке су потврдили и представници Министарства одбране. У таквом случају, „Кинжал” има висок потенцијал за стратешко н-енуклеарно одвраћање. Трајекторија ракете током извођења борбене мисије је веома сложена и зато је изузетно тешко пресрести. Према речима званичника руског Министарства одбране, пресретање таквог циља који лети брзином од 10 Маха и истовремено маневрише на по својој трајекторији лета је за данашње системе ПВО/ПРО практично немогућ задатак- истиче Мураховски.
Руски експерт је приметио да за разлику од земаљског оперативно-тактичког ракетног система „Искандер“, чији транспорт на потпуно други оперативни или стратегијски правац захтева извесно време, ово код ракете „Кинжал“ није случај. Једноставно, суперсонична платформа МиГ-31К која може да достигне брзину већу од 3.000 км/час драматично скраћује време употребе практично идентичне ракете по најважнијим тачкама непријатеља. Ово време се не мери у сатима, него у минутама.
Нешто више о хиперзвучној ракети „Кинжал“
Шта у ствари представља ракета „Кинжал“, о којој у последње време брује западни медији и њихови војни експерти? Ракету-муњу, коју је немогуће оборити услед њене изразито високе трајекторије лета и маневарских способности приликом „пикирања“ на циљ.
Експерти сматрају да је ракета „Кинжал“ у ствари дубока модернизација ракете класе „земља-земља“ коју употребљава оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер-М“. Према њиховим проценама руски конструктори су извршили пренамену ове ракете за употребу са летеће платформе.
Једна од фундаменталних карактеристика ракете „Кинжал“ је висина приликом њеног лансирања, која не би требала да буде нижа од 12,000 метара. Том приликом летећа платформа мора да се креће брзином већом од 2,000 км/час (идеално 3,000+ км/ч) ради постизања оптималних услова за стартовање главног мотора који је омогућава вртоглаво убрзање кретања. Управо за овакву функцију ракете-носача одабран је МиГ-31К који на великим висинама може да достигне брзину од 3,400 км/час. Међутим, главни проблем ове платформе је носивост, тачније он је у стању да понесе само једну ракету „Кинжал“, што је у сукобу високог интензитета недовољан број.
Управо из овог разлога руски консруктори су морали да нађу довољно квалитетно решење које ће задовољити брзину и повећану носивост авиона. Одабран је суперсонични бомбардер Ту-22М3М који има способност да у стратосферу подигне групу од 4-8 ракета „Кинжал“ (2 авиона Ту-22М3 могу да замене целу ексадрилу МиГ-31К). Са максималним дометом ракете који износи 2000 км (тако је барем обелодањено) група ових авиона може да пројектује масиван ракетни удар на великој површини. Оно што је од изузетне важности је чињеница да авио-платформа која лансира ракете приликом свог дејства, уопште не улази у зону радарског покривања од стране непријатеља. При том, захваљујући изузетним летно-техничким карактеристикама ракете, она без икаквих проблема пенетрира простор који је покривен непријатељским системима противракетне одбране.
Хиперзвучна ракета „Кинжал“ је још 1.децембра 2017.године постављена на опитно-бојево дежурство на аеродроме који се налазе у зони одговорности Јужног војног округа. Зашто баш ту? Једноставно зато, што у Сирији и даље бесни рат. Америчка 6 флота је активни учесник овог рата. Руска армија помоћу далекометних хиперзвучних ракета „Кинжал“ представља огромну опасност по америчке ратне бродове који се налазе у домету руских авиона базираних на кримским и кубањским војним аеродромима. Са овим ракетама се може извести и веома ефективан удар по бродовима попут носача авиона, који слове за најзаштићеније поморске објекте на свету.
Истина, за сада није регистровано тестирање ових ракета по површинском циљевима на води у акваторији Црног и Средоземног мора. Међутим, није искључено да је „Кинжал“ примењен у Сирији где је употребљен по позицијама радикалних терориста.
Треба напоменути да је намена модернизоване верзије ловца-пресретача МиГ-31К, који иначе носи ракету „Кинжал“ детекција и уништавање балистичких и крстарећих ракета, различитих ваздухопловних апарата у распону од беспилотних летелица па до сателита који се крећу по ниској земљиној орбити. Он је способан да се успешно конфронтира и са америчким ловцима пете генерације F-22 и F-35. Модернизвовани ловац-пресретач може да на даљини од 280км, открије и нападне ваздушне циљеве који се крећу 5х брже од звука, захваљујући моћном радару са фазираном решетком, који је уникатан по својим борбеним способностима.
Овај пресретач може да носи 9,000 килограма убојног терета. У његов арсенал улазе различити типови ваздухопловне муниције, укључујући ракете великог домета, са којим пилот може самостално да наноси удар без допунске асистенције која се ослања на спољне извора информација. Захваљајући великом домету свог радара МиГ-31 се у тактичком смислу може употребити и као ваздушни командни пункт.
Још један потенцијални носач ракета „Кинжал“ је суперсонични бомбадер Ту-22М3М. Није нимало случајно да су амерички војни експерти поново почели о њему стално да „звоцају“ – где се посебно издваја интернет портал The National Interest који га класификује као изузетно велику опасност по стратегијске потенцијале америчке ратне морнарице (читај: носаче авиона на атомски погон).
Треба напоменути да је модернизована руска „тушка“ (Ту-22М3М) добила три савремене противбродске ракете Х-32. Ради се о крстарећим ракетама ваздушног базирања класе „ваздух-земља/ваздух-море“ ефективног домета 600-1000км. Ова ракета на својој путањи може да достигне брзину од 5,000 км/час, што у техничком смислу обезбеђује услове који су више него довољни за пробијање америчког противракетног систем Aegis, који је инсталиран на ратним бродовима. Х-32 приликом свог лета достиже висину од 40 хиљада метара. У непосредној близини од циља ова ракета се практично „окомито“ обрушава на брод, што је у збиру са њеном брзином, чини незаустављивим летећим објектом.
Можда би америчка команда могла некако да амортизује ову причу кроз додатно улагање огромних финансијских средстава у даљу модернизацију ПРО система Aegis. Међутим, права ноћна мора из које у догледно време нема излаза, јесте могућност интеграције четири ракете „Кинжал“ на модернизоване бомбардере чија брзина достиже готово 12,000 км/час. Наиме, ВКС планирају да до краја 2020.године (реално овај рок треба везати за крај 2021. године) модернизију на најнапреднији стандард око 30 летелица Ту-22М3. Пошто се ради о темељној модернизацији која укључује репарацију практично целог авиона, његов животни век би био продужен чак до 2060.године.
У целини гледано, појава оваквих летелица у ваздухопловним јединицама руске армије може кардинално да измени однос снага на бојном пољу. Ово се посебно односи на проблеме везане за Војску САД која дуги низ година уопште није обраћала пажњу на модернизацију својих противракетних капацитета размештених на бродовима РМ, а који у овом моменту немају ни промил шансе у потенцијалном сукобу са ракетама „Кинжал“.
Руси и Сиријци успешно одбили напад са мора. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: bog-rata.com
