Najnovije

NATO U PANICI: Ruska armija prebacuje rakete „Kinžal“ (VIDEO)

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije je donelo važnu odluku da hiperzvučnim vazduhoplovnim raketama „Kinžal“ opremi jedinice Zapadnog vojnog okruga (ZVO). U ovom momentu se razmatraju operativna pitanja koja se tiču izbora najpovoljnijih lokacija za njihovo baziranje. Istina, za sada nije poznat i tačan datum kada bi jedinice ZVO u svoje naoružanje mogli da prime nove rakete. Prema rečima izvora iz ruskog Ministarstva odbrane, dinamika isporuke će zavisiti od programa državnih nabavki kao i obuke pilota koji će upravljati specijalnim modifikacijama letelica, koje će biti u stanju da nose i upotrebljavaju novo naoružanje.

Kinžal (Foto: RIA)

U ovom momentu hiperzvučne rakete vazduhoplovnog baziranja „Kinžal“ se nalaze u naoružanju udarne lovačko-bombarderske eskadrile Južnog vojnog okruga (JVO). Tamo je u decembru 2017.godine obrazovana eksperimentalana eskadrila u čijem se sastavu nalaze specijalno modifikovani lovci-presretači MiG-31K koji su u stanju da upotrebljavaju hiperzvučne rakete „Kinžal“. Početkom 2021.godine i komandant Centralnog vojnog okruga (CVO) Aleksandar Lapin je govorio o planovima da se i vazduhoplovni sastavi pod njegovom komandom ojačaju hiperzvučnim raketama klase vazduh-kopno/more „Kinžal“. Što se tiče CVO „Kinžali“ bi ušli u sastav 712-og vazduhoplovnog lovačkog puka koji se sa svojom bazom nalazi u Kansku. Prema njegovim rečima, prenaoružanje ovog puka novim raketama i modifikovanim letelicama bi se završilo do kraja 2024.godine. Takođe, i načelnik Generalštaba ruske armije Valerij Gerasimov je govorio o ispitivanju specijalne modifikacije lovca-presretača MiG-31K koja nosi rakete „Kinžal“ u vazdušnom prostoru ruskog severa i Arktika. Prema izvorima iz ruskih medija hiperzvučnim sistemima raketnog naoružanja će biti opremljene eskadrile koje se nalaze u sastavu Severne flote, kao i drugim vojnim okruzima.

Međutim, jedan od naprioritetnijih operativno-strategijskih pravaca koji će braniti letelice naoružane hiperzvučnim raketama je tzv. zapadni pravac.

„Pre svega, radi se o operativno-taktičkom naoružanju, koje može da donese prevagu u određenom sektoru gde bude primenjeno“ – ističe ruskih vojni ekspert Vladislav Šurigin. „NJegova prisutnost značajno povećava pritisak na potencijalnog neprijatelja i na geopolitičkom planu igra izvesnu ulogu. Mi smo svedoci povećanje snage ruske armije, kao i stvaranja potpuno novih borbenih sposobnosti“ – ističe ruski ekspert.

Prema njegovim rečima prisustvo raketnog naoružanja sa hiperzvučnim karakteristikama na zapadnim granicama Rusije predstavlja ozbiljnu opasnost za potencijalnog agresora, koji u svojim strateškim planovima mora da računa i na taj faktor: „odluka o opremanju jedinica novim sistemima naoružanja je plansko predupređivanje određenih situacija koje se u budućnosti mogu očekivati na određenom prostoru“ – smatra ruski ekspert.

Da li se ova raketa može oboriti?

U februraru ove godine ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je rekao da će hiperzvučni sistemi koji će se nalaziti na različitim platformama činiti okosnicu strateških konvencionalnih snaga za odvraćanje. Druge vojno razvijene zemlje se tek približavaju stvaranju takvih sistema. Veruje se da nijedna država u svetu (dok se u naoružanje ne usvoji PRO sistem nove generacije S-500 „Prometej“) nema pouzdanu zaštitu od projektila koji lete hiperzvučnom brzinom.

„Eksperimentalna eksploatacija rakete „Kinžal” traje već prilično dugo. U sastavu ruske armije postoji udarna eskadrila koja je naoružana ovim projektilima, čiju okosnicu čine modifikovani lovci-presretači MiG-31K. „Kinžal“ je napravljen na bazi aerobalističke rakete koja se nalazi u naoružanju operativno-taktičkog raketnog sistema „Iskander-M“ – reći su ruskog vojnog eksperta Viktora Murahovskog. „Kada se ova raketa koristi sa adekvatne vazdušne platforme, njen efektivni domet dostiže 2000 km, a  takve podatke su potvrdili i predstavnici Ministarstva odbrane. U takvom slučaju, „Kinžal” ima visok potencijal za strateško n-enuklearno odvraćanje. Trajektorija rakete tokom izvođenja borbene misije je veoma složena i zato je izuzetno teško presresti. Prema rečima zvaničnika ruskog Ministarstva odbrane, presretanje takvog cilja koji leti brzinom od 10 Maha i istovremeno manevriše na po svojoj trajektoriji leta je za današnje sisteme PVO/PRO praktično nemoguć zadatak- ističe Murahovski.

Ruski ekspert je primetio da za razliku od zemaljskog operativno-taktičkog raketnog sistema „Iskander“, čiji transport na potpuno drugi operativni ili strategijski pravac zahteva izvesno vreme, ovo kod rakete „Kinžal“ nije slučaj. Jednostavno, supersonična platforma MiG-31K koja može da dostigne brzinu veću od 3.000 km/čas dramatično skraćuje vreme upotrebe praktično identične rakete po najvažnijim tačkama neprijatelja. Ovo vreme se ne meri u satima, nego u minutama.

Nešto više o hiperzvučnoj raketi „Kinžal“ 

Šta u stvari predstavlja raketa „Kinžal“, o kojoj u poslednje vreme bruje zapadni mediji i njihovi vojni eksperti? Raketu-munju, koju je nemoguće oboriti usled njene izrazito visoke trajektorije leta i manevarskih sposobnosti prilikom „pikiranja“ na cilj.

Eksperti smatraju da je raketa „Kinžal“ u stvari duboka modernizacija rakete klase „zemlja-zemlja“ koju upotrebljava operativno-taktički raketni kompleks „Iskander-M“. Prema njihovim procenama ruski konstruktori su izvršili prenamenu ove rakete za upotrebu sa leteće platforme.

Jedna od fundamentalnih karakteristika rakete „Kinžal“ je visina prilikom njenog lansiranja, koja ne bi trebala da bude niža od 12,000 metara. Tom prilikom leteća platforma mora da se kreće brzinom većom od 2,000 km/čas (idealno 3,000+ km/č) radi postizanja optimalnih uslova za startovanje glavnog motora koji je omogućava vrtoglavo ubrzanje kretanja. Upravo za ovakvu funkciju rakete-nosača odabran je MiG-31K koji na velikim visinama može da dostigne brzinu od 3,400 km/čas. Međutim, glavni problem ove platforme je nosivost, tačnije on je u stanju da ponese samo jednu raketu „Kinžal“, što je u sukobu visokog intenziteta nedovoljan broj.

Upravo iz ovog razloga ruski konsruktori su morali da nađu dovoljno kvalitetno rešenje koje će zadovoljiti brzinu i povećanu nosivost aviona. Odabran je supersonični bombarder Tu-22M3M koji ima sposobnost da u stratosferu podigne grupu od 4-8 raketa „Kinžal“ (2 aviona Tu-22M3 mogu da zamene celu eksadrilu MiG-31K). Sa maksimalnim dometom rakete koji iznosi 2000 km (tako je barem obelodanjeno) grupa ovih aviona može da projektuje masivan raketni udar na velikoj površini. Ono što je od izuzetne važnosti je činjenica da avio-platforma koja lansira rakete prilikom svog dejstva, uopšte ne ulazi u zonu radarskog pokrivanja od strane neprijatelja. Pri tom, zahvaljujući izuzetnim letno-tehničkim karakteristikama rakete, ona bez ikakvih problema penetrira prostor koji je pokriven neprijateljskim sistemima protivraketne odbrane.

Hiperzvučna raketa „Kinžal“ je još 1.decembra 2017.godine postavljena na opitno-bojevo dežurstvo na aerodrome koji se nalaze u zoni odgovornosti Južnog vojnog okruga. Zašto baš tu? Jednostavno zato, što u Siriji i dalje besni rat. Američka 6 flota je aktivni učesnik ovog rata. Ruska armija pomoću dalekometnih hiperzvučnih raketa „Kinžal“ predstavlja ogromnu opasnost po američke ratne brodove koji se nalaze u dometu ruskih aviona baziranih na krimskim i kubanjskim vojnim aerodromima. Sa ovim raketama se može izvesti i veoma efektivan udar po brodovima poput nosača aviona, koji slove za najzaštićenije pomorske objekte na svetu.

Istina, za sada nije registrovano testiranje ovih raketa po površinskom ciljevima na vodi u akvatoriji Crnog i Sredozemnog mora. Međutim, nije isključeno da je „Kinžal“ primenjen u Siriji gde je upotrebljen po pozicijama radikalnih terorista.

Treba napomenuti da je namena modernizovane verzije lovca-presretača MiG-31K, koji inače nosi raketu „Kinžal“ detekcija i uništavanje balističkih i krstarećih raketa, različitih vazduhoplovnih aparata u rasponu od bespilotnih letelica pa do satelita koji se kreću po niskoj zemljinoj orbiti. On je sposoban da se uspešno konfrontira i sa američkim lovcima pete generacije F-22 i F-35. Modernizvovani lovac-presretač može da na daljini od 280km, otkrije i napadne vazdušne ciljeve koji se kreću 5h brže od zvuka, zahvaljujući moćnom radaru sa faziranom rešetkom, koji je unikatan po svojim borbenim sposobnostima.

Ovaj presretač može da nosi 9,000 kilograma ubojnog tereta. U njegov arsenal ulaze različiti tipovi vazduhoplovne municije, uključujući rakete velikog dometa, sa kojim pilot može samostalno da nanosi udar bez dopunske asistencije koja se oslanja na spoljne izvora informacija. Zahvaljajući velikom dometu svog radara MiG-31 se u taktičkom smislu može upotrebiti i kao vazdušni komandni punkt.

Još jedan potencijalni nosač raketa „Kinžal“ je supersonični bombader Tu-22M3M. Nije nimalo slučajno da su američki vojni eksperti ponovo počeli o njemu stalno da „zvocaju“ – gde se posebno izdvaja internet portal The National Interest koji ga klasifikuje kao izuzetno veliku opasnost po strategijske potencijale američke ratne mornarice (čitaj: nosače aviona na atomski pogon).

Treba napomenuti da je modernizovana ruska „tuška“ (Tu-22M3M) dobila tri savremene protivbrodske rakete H-32. Radi se o krstarećim raketama vazdušnog baziranja klase „vazduh-zemlja/vazduh-more“ efektivnog dometa 600-1000km. Ova raketa na svojoj putanji može da dostigne brzinu od 5,000 km/čas, što u tehničkom smislu obezbeđuje uslove koji su više nego dovoljni za probijanje američkog protivraketnog sistem Aegis, koji je instaliran na ratnim brodovima. H-32 prilikom svog leta dostiže visinu od 40 hiljada metara. U neposrednoj blizini od cilja ova raketa se praktično „okomito“ obrušava na brod, što je u zbiru sa njenom brzinom, čini nezaustavljivim letećim objektom.

Možda bi američka komanda mogla nekako da amortizuje ovu priču kroz dodatno ulaganje ogromnih finansijskih sredstava u dalju modernizaciju PRO sistema Aegis. Međutim, prava noćna mora iz koje u dogledno vreme nema izlaza, jeste mogućnost integracije četiri rakete „Kinžal“ na modernizovane bombardere čija brzina dostiže gotovo 12,000 km/čas. Naime, VKS planiraju da do kraja 2020.godine (realno ovaj rok treba vezati za kraj 2021. godine) moderniziju na najnapredniji standard oko 30 letelica Tu-22M3. Pošto se radi o temeljnoj modernizaciji koja uključuje reparaciju praktično celog aviona, njegov životni vek bi bio produžen čak do 2060.godine.

U celini gledano, pojava ovakvih letelica u vazduhoplovnim jedinicama ruske armije može kardinalno da izmeni odnos snaga na bojnom polju. Ovo se posebno odnosi na probleme vezane za Vojsku SAD koja dugi niz godina uopšte nije obraćala pažnju na modernizaciju svojih protivraketnih kapaciteta razmeštenih na brodovima RM, a koji u ovom momentu nemaju ni promil šanse u potencijalnom sukobu sa raketama „Kinžal“.

Rusi i Sirijci uspešno odbili napad sa mora. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: bog-rata.com

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA