Он поставља питање коме је било у интересу да се уместо првих пар речи фамозне тачке 10. Вашингтонског споразума, које се односе на међусобно признање, избаци цела тачка 10. у којој је, између осталог била предвиђена и реституција власништва.
- Пропуст је направљен брисањем целе тачке 10. чиме је учињен је велики корак уназад у одбрани КиМ и његовом очувању у саставу Србије. Да смо избацили тих неколико речи, у фокус би упала управо реституција, односно повраћај отетог – оценио је он.
Он је упитао ко је тај „ко је у српској делегацији тако „мудро“ одлучио да не инсистира на томе као најважнијој ставки споразума“.
- Коме је то у српској делегацији одговарало да не тражи реституцију, да је игнорише? Да су се Албанци обавезали на реституцију, биле би несагледиве последице по њих, њихови апетити да толико инсистирају на признању би драстично опали. Онога тренутка када би добили обавезу да враћају земљу, не би могли да газдују тако као да имају само права, без икаквих обавеза – рекао је Антић.
Он је додао да је садашње стање нешто што одговара косовском лобију, који је препродавао туђу имовину на Косову и Метохији.
- На КиМ је након Другог светског рата одузимано и Албанцима, али у занемарљивим процентима. Доминатно се одузимало српским и црногорским породицама. Одузимање имовине није имало у потпуности етнички карактер, али је за последицу имало једну врсту етничког чишћења – казао ја он.
Тачка 10. на српском гласи:
“Обе стране се обавезују на међусобно признавање, заштиту етничких мањина, реституцију власништва, решавање питања апатрида и слажу се да отворе канцеларије чије ће задужење бити да штите и редовно, сваке године извештавају о правима мањина.”
Односно, у оригиналу на енглеском:
“Both parties commit to mutual recognition, and protection of ethnic minorities, restitution of propriety, resolving of the status of stateless individuals, and agree to open offices in charge of protecting and reporting annually on minority rights.”
Јасно је да су лако могле да се избаце две спорне речи – међусобно признање.
Како је констатовао, у Србији се реституција спроводи, са изузетком Косова и Метохије.
- Црквену имовину смо вратили и на Косову и Метохији, барем формално правно, одлукама из 2008, 2009, 2010. итд. Да смо вратили том и том манастиру, то и то. Само што физички нисмо то извели, јер нема ко то тамо да спроведе. Али имамо папире и одлуке и то су легитимни документи чак и пред међународном заједницом. Што се тиче грађана који су наследници отете имовине на КиМ, Закон о реституцији предвиђа да се одлаже примена, а тиме и повраћај отетог. Е, сад, да смо ово потписали, да нисмо тражили избацивање целе тачке 10, имали бисмо то црно на бело, што је далеко значајније од Заједнице српских општина и неких других захтева. Албанци би имали велики правни проблем који би пре успели да објасне Кини, него својим спонзорима као што су Немачка, САД, Британија и остали – указује Антић.
Миле Антић (фото: Јутјуб)
По његовим речима, посебно је питање што и грађани тих земаља полажу право на одређену отету имовину на КиМ.
- То је посебна прича. Па рецимо само да су некакву кљакаву реституцију у Албанији изгурали грађани САД који су пореклом Грци. То је чињеница – указује Антић.
Он је рекао да је на Приштину и раније вршен притисак ОЕБС-а и других организација да спроведу реституцију власништва, али су они и тада сваљивали одговорност на Београд.
- Албанска страна се правдала да не може да спроведе реституцију, јер српска страна није доставила копије катастарских књига ни дан данас. Иако је то било договорено – открива саговорник Правде.
На питање зашто Београд није доставио Приштини копије катастарских књига, када је то у нашем интересу, каже да то није у интересу препродаваца имовине на КиМ.
- Ако би се доставило, могло би да се реконструише и да се пронађе црно на бело ко је продавао туђе – напомиње он.
Он је казао да је још од раније систематско уништавање земљишних књига и тапија, осмишљено у Београду.
- И спроводи се у Београду више него игде друго. И то кроз рад Републичког геодетског завода који је постао најзатворенија и најнетранспарентнија институција у Србији. Оно што је било доступно и од Карађорђа и Милоша, јавни документи, јавне књиге, континуитет власништава, ви више не можете да добијете податке. Можете да добијете у Америци преко интернета ко је био власник за сваку парцелу, за сваку кућу, број соба, купатила, све може. А овде код нас било шта да тражите како се ко уписао, а нарочито на државној имовини, једноставно неће да дају податке – наводи председник Мреже за реституцију.
Он је приметио да се и у преосталом делу Србије јавља отпор враћању отетог, јер, како је рекао, не одговара монополима, као ни трговцима, „а највећи трговци су политичари“.
- Дунђерски је имао 7.000 јутара земље, то је око 3.500 хектара, а то је смешно спрам тога колико имају неки данашњи тајкуни – истиче он.
Антић критикује законско решење по ком земља која је одузета, а не може бити враћена јер већ има нове власнике, неће бити замењена неком другом парцелом исте тржишне вредности, већ се предвиђа новчано обештећење које је у пракси минорног карактера.
- Ето, за једну такву парцелу у центру Рашке, суд је пресудио обештећење од 130,66 евра. Мученик је преминуо, а наследници треба да поделе 130 евра – открива Антић, додавши да он увек препоручује да наследници не пристану на новчану накнаду, већ да инсистирају на натуралној реституцији, односно да добију имовину једнаке тржишне вредности.
Ексклузивно из Чикага – да ли проглашење Видовдана за празник града Чикага значи и промену курса САД, читајте ОВДЕ.
Извор: Правда, Н.Б.
