Што се тиче наставе на српском језику, он је рекао да и даље учимо у школама да смо досељеници иако нема ниједног доказа о томе, те да смо овде „затекли романизовано староседелачко становништво“. Како је рекао, реченице у уџбеницима које говоре о тим темама су сада писане перфидније, а у вези са тим прочитао је и неке делове уџбеника за шести разред основне школе.
Говорећи о апелу у којем су 142 потписника прошле године затражила забрану изучавања дела академика Милоша Милојевића, председник Удружења Новица Крезић је рекао да је апел постигао циљ, јер су већ нанели штету раду Удружења. Ђурић је казао да им је драго што нема ниједног академика међу потписницима.
– Нама је драго што нема ниједног академика међу 142 потписника апела против академика Милоша Милојевића. Има ту неких професора, има аутора уџбеника за уџбенике историје шестог и седмог разреда, и разних неких који су се нашли у неким интересним релацијама. Чак се ту на крају нашао и глумац Александар Дуњић, познатији као Ћирко из серије „Бела лађа“ – казао је Ђурић.
Он је говорио и о улози Милоша Милојевића у подизању устанака у неослобођеним српским крајевима крајем 19. века, због чега му је глава била уцењена од Турака на 10.000 дуката. Тако можете сазнати да је Милојевић у Старој Србији, организовао и обучавао устанике који су се звали „усташи“, име које је касније украо Анте Павелић.
У емисији је речено и да међу највећим критичарима академика Милоша Милојевића из времена када је живео, нема ниједног историчара, већ су то: Стојан Новаковић, Иларион Руварац, Љубомир Ковачевић, Јован Цвијић, Иван Јастребов, а у емисији можете сазнати шта су они били по струци и образовању.
Крезић је рекао да је Милоша Милојевића „у живот“ вратио проф. др Реља Новаковић.
– Проф. Реља Новаковић је прешао на страну аутохтониста када је постао свој и самосталан. Најчешће су наши сарадници они којима пензионерски дани донесу мир за голу егзистенцију. Јер ако сте поборник ових теза, ви свакако не можете добити ухлебљење у државним институцијама. И то је основни проблем. Реља Новаковић нам је вратио Милоша Милојевића у Црну Бару, ево ја и Предраг нисмо чули за Милојевића до 1999., 2000. године – казао је Крезић.
Он је најавио и „Дане Милоша С. Милојевића“ у Црној Бари који ће се одржати од 07. до 12. јула, односно од Ивањдана до Петровдана.
О Резолуцији о страдању српског народа у Сребреници прочитајте ОВДЕ.
Извор: Хелмкаст
