„Хрватска хоће да лик Николе Тесле краси њене кованице. То врло смета суседну Србију. Јер тамо сматрају Теслу Србином“, објашњава лист Штутгартер нахрихтен својим читаоцима ситуацију око будућих кованица евра у Хрватској. „Приступ ЕУ-новајлије Хрватске еврозони још је у облацима, али већ сада је планирано увођење европске валуте изазвало жестоку размирицу са Србијом: Народна банка Србије оптужује Загреб да ‘присваја српско културно добро’. Окидач за спор је Никола Тесла рођен 1856. у хрватском селу Смиљану као син српског православног свештеника. Лице електро-пионира преминулог у Њујорку би, према најави хрватског премијера Андреја Пленковића, требало да краси новчиће од 10, 20 и 50 центи.“

Лист даље пише: „Тесла је био Американац српског порекла и увек се схватао као Србин, фркће на то председник Србије Александар Вучић: Хрвати би требало да Теслу бар штампају на важним новчаницама, а не на ситнини. Додуше, ни српске новчанице, на којима је Тесла већ одштампан, немају велику тежину: 100 динара одговара суми од 85 евроценти“.

„Као грађанин царске Аустрије, Србин Тесла је рођен у Хрватској. Но, док је у Београду још 1952. отворен Музеј Николе Тесле са урном и заоставштином физичара, Хрватска се дуго маћехински опходила према свом српском сину: хрватски националисти су 1992. чак дигли у ваздух споменик Тесли у Госпићу. Ипак, за разлику од Београда, политичари српске мањине у Хрватској позитивно гледају на Теслину еврорехабилитацију. Кажу да су хрватски грађани били ти који су Србина предложили као мотив на кованом новцу. Тако да, наглашавају, Тесла повезује Србе и Хрвате“, пише Штутгартер цајтунг.

Никога ми не присвајамо

Аустријски Кронен цајтунг, осим основних података о Теслином животу, наводи да је хрватски премијер Пленковић Народној банци Србије одговорио да она „може да заузме став, али да то неће имати утицаја на одлуку“, и додао: „Никога ми не присвајамо“. Он је нагласио да су хрватски грађани изабрали Теслин лик за кованице и означио то као велики гест Хрватске, а уз то је Тесла био српске националности.“

„Хрватска би најраније 2023. године могла да приступи еврозони, а најмлађа земља ЕУ већ је почела да бира мотиве за кованице евра. Када је Тесла рођен, његово родно село Смиљан припадало је царевини Аустрији. Основну и средњу школу похађао је у Госпићу, а гимназију у Карловцу. Осамдесетих година 19. века студирао је на Техничкој школи у Грацу. Године 1884. емигрирао је у САД“, подсећа аустријски Кронен цајтунг.

Како Америка постаје СССР 2.0, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Дојче Веле