Ни после најављеног повећања, минимална зарада, која би од следеће године требало да буде 35.000 динара, опет неће достићи потрошачку корпу. Према статистичким подацима, минимална потрошачка корпа у априлу износила је 38.991 динар, а томе би требало додати и све друге трошкове који оптерећују породични буџет. Иако је свако повећање, па и минимално, добродошло, ипак се мора имати у виду да су цене многих производа, али и други трошкови порасли, па делује да нема много простора за оптимизам.
Агроекономски аналитичар Војислав Станковић за наш лист каже да је пандемија донела велике промене које су се значајно одразиле на живот становништва. Зато би и податке које статистика сада прикупља требало узимати са резервом. Јер, промене у потрошњи биле су наметнуте и нису резултат бољег живота.
– Не очекујем велики бољитак за становништво. Цене су знатно више и то види свако ко уђе у супермаркет – наводи Станковић. Објашњава да је најдоминантнији фактор тих поскупљења то што сви желе да надокнаде губитке настале током претходних годину дана. Иако је држава интервенисала у неколико наврата уплаћујући помоћ и трговцима и произвођачима, то није превише утицало на чињеницу да се потрошња код нас смањује, а и иначе је најнижа у Европи. Да подсетимо, удео за храну и пиће у личној потрошњи у Србији и даље износи око 34 одсто. И док се у Западној Европи на храну и безалкохолна пића троши мање од 10 процената расположивог новца, ми и даље стагнирамо и бележимо највеће издатке за храну и безалкохолна пића.
– Из кућног буџета више се издваја и за комуналне трошкове – скупљи су нафта, Инфостан, струја, порез – напомиње Станковић и додаје да је његова процена да је у целој Србији дневно у просеку потребно око 2,5 евра по становнику само за храну. Када се општа статистичка слика спусти на реалан живот нема неког знатнијег побољшања стандарда. Медијална нето зарада је у априлу ове године била 49.230 динара, а то значи да је половина запослених у Србији остварила зараду до тог износа. Економисти кажу да то говори, између осталог, и о неповољној привредној структури, јер велики број запослених ради у интензивним делатностима. Зато би државна економска политика требало да се са неселективних и нетранспарентних субвенција преусмери на субвенције усредсређене на високотехнолошку производњу. То би, сматрају, довело и до конкретнијег раста стандарда.
Према статистичким подацима просечна нето зарада за април била је 64.948 динара. У поређењу са истим месецом претходне године, она је повећана за око осам одсто. У априлу је просечна потрошачка корпа износила 75.824 динара и за њу је било потребно издвојити 1,17 просечних зарада, а за покривање минималне корпе било је довољно 0,60 просечне плате. Цене производа и услуга личне потрошње у априлу су у односу на март у просеку повећане за 1,1 одсто. Потрошачке цене у априлу ове године, у поређењу са истим месецом претходне, повећане су за 2,8, а са децембром 2020. у просеку за 2,6 процената.
Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у априлу је, у односу на март, раст цена забележен код хране и безалкохолних пића (2,6 одсто), одеће и обуће (1,7), транспорта (један одсто) и рекреација и култура (0,2). Повећане су цене станарине, воде, електричне енергије, гаса и другог горива, а алкохолна пића и дуван, здравство, намештај, покућство и текуће одржавање стана, ресторани и хотели поскупели су за по 0,1 одсто.
Шта Кризни штаб крије од нас, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
