Филип Латиновић се после двадесет три године вратио у завичај из којег је отишао као блудни син – онај који је залутао и који треба да пронађе прави пут – како би одговорио на неразрешена питања и тако реконструисао детињство, али и сопствену личност. Сусрет са прошлошћу покренуће у њему старе немире, осветлиће сенке некадашњих демона и поново ће га суочити са мајком, која представља централну фигуру у његовом животу и конституисању његовог унутарњег света.
Осећање недовршености ће с годинама преплавити све сегменте Филиповог живота, и чак ће се одразити на његов животни позив – сликарство, те ће и уметничка криза бити један од повода за преиспитивање прошлости и свега што она подразумева. Сместивши у средиште романа потрагу за идентитетом сликара интелектуалца, који за себе каже да је безбожна западњачка узнемирена блуна, нервчик и декадент, Мирослав Крлежа приказао је јунака свога доба осликавши тако и друштвену слику једног времена. Ипак, немојте се изненадити кад у њој будете препознали боје и обрисе наше стварности и нашег времена.
Мирослав Крлежа је рођен 1893. године у Загребу, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Даље образовање наставио је у Домобранској кадетској школи у Печују и на Војној академији у Будимпешти. Његов богат књижевни опус јесте и жанровски разноврстан – писао је поезију, прозу, драме, есеје, дневнике, полемике, енциклопедијске текстове, путописе и друго. Оставио је неизбрисив траг не само у јужнословенској књижевности XX века већ и у културном животу његовог и нашег доба. Умро је у Загребу 1981. године.
Тихомир Брајовић је за овај европски класик написао: „Попут других утицајних модернистичких дела, и ово значајно остварење Мирослава Крлеже заинтересованом читаоцу доноси драгоцену могућност естетски обликованог увида у значајне, и данас присутне проблеме нашег постојања као индивидуалних и као социјалних бића, са свим контроверзама и искушењима која оно као такво са собом носи.“
Извор:Правда
