Најновије

"РЕКЛИ СУ МИ: НЕ ЧАЧКАЈ, ЗА ТО ЛЕТЕ ГЛАВЕ!" РТС крије цену по којој је продао своје серије телевизији Курир!

Први пут у историји телевизије у Србији игране серије “Врућ ветар“, “Полицајац са Петловог брда“, “Село гори, а баба се чешља“, “Приче из радионице“, “Војна академија“ и друге које је новцем грађана продуцирала Радио-телевизија Србије (РТС) могу се гледати и на некој приватној телевизијској станици. Лиценца права за емитовање популарних серија чије су снимање највећим делом финансирали претплатници Јавног сервиса и остали порески обвезници, уступљено је кабловској телевизији Курир, а детаљи тог уговора јавности нису познати.

Желимир Гвардиол (фото: Јутјуб)

Одговор на питање због чега и под којим условима се догодио тај преседан Н1 је потражил од председника Управног одбора Радио-телевизије Србије Бранислава Кланшчека, који се љубазно одазвао позиву, уз обећање да ће то питање колико већ сутрадан поставити надлежнима из Јавног сервиса.

„Постоји уговор између телевизије Курир и Радио-телевизије Србије по којем РТС уступа лиценцна права за емитовање играних серија телевизији Курир по званичном ценовнику“, пренео је Кланшчек одговор који је добио у Таковској 10.

На питање Н1 да ли може да добије на увид тај ценовник, Кланшчек их је упутио на ПР службу Радио-телевизије Србије.

“На Јавном сервису су ми рекли да ја као председник Управног одбора не би ни требало да одговарам на та питања, тако да је најбоље да се обратите ПР служби. Тај ценовник је усвојио Управни одбор у ранијем мандату и он би требало да буде јавно доступан. Генерално сматрам да би рад РТС-а требало да буде потпуно транспарентан и доступан без икаквих ограничења. Здушно радим на томе да РТС постане један транспарентан сервис грађана, али то је велики систем у којем се ствари не мењају преко ноћи“, нагласио је Кланшчек.

Саговорник портала Н1 напомиње да је још на првој седници Управног одбора поставио питање зашто РТС више нема својих продукција.

“Не постоји ништа више, све су то разноразне продукције (…) Имате један систем који има студија, читаву инфраструктуру, камере, технику… и онда се појаве неке друге продукције. Силни новци се дају за то. Чак су и музичке емисије спољна продукција. РТС који има три оркестра – народни, џез и симфонијски – доводи људе са стране да свирају у студију. То су неке ствари које су потпуно ван памети“, констатује Кланшчек.

На зид ћутања на Јавном сервису наилазио је и филмски редитељ Желимир Гвардиол, донедавни члан Програмског савета РТС-а, који у разговору за портал Н1 каже да је као члан Одбора покушавао да сазна како се долази до играних серија, поготово оних екстерне продукције.

“Ту велики новац излази, нико жив не зна колико. Малтене ми је скренута пажња да не чачкам пуно јер буквално може глава да оде. Пробао сам да сазнам и како се догађа да неко са стране дође на РТС и добије милион-два евра за неко снимање. Ко то потпише, ко то одобрава? Али и за то глава лети…“, сликовито је описао Гвардиол са чиме се сусретао на Јавном сервису.

Када су се из Н1 бившем члану Програмског савета РТС-а пожалили да не успевају да дођу до података о цени која је плаћена за право емитовања серија које је продуцирао Јавни сервис, чули су обесхрабрујућу констатацију:

“То никад нећете сазнати, верујте“.

Свој став Гвардиол поткрепљује личним искуством са постављањем, како каже, неугодних питања на Јавном сервису.

“Кад год сам покушао да сазнам колико кошта серија и како се добија, сви су гледали у патос, завесе… Никакав одговор никад нисам добио. Програмски савет нема никакве ингеренције, ми се уопште нисмо питали за програм. Ми смо буквално били фикус. Ништа од оног што смо писали Управном одбору, а копија је увек ишла и генералном директору, никад нису прочитали нити смо добили одговор. Примера ради, наш сазив Управног одбора затекао је серију ‘Немањићи‘, па сам ја на једној седници подигао руку и питао колико је то коштало, колико је било снимајућих дана, ко је одобрио сценарио… и онда ми колега из Одбора каже ‘немој сад то, готово је, паре су већ потрошене…‘. Био сам прегласан тада и одлучено је да не треба ни да причамо о томе“, испричао је Гвардиол.

Радио-телевизија Србије у 2020. години остварила је приход од 13,5 милијарди динара, наводи се у Извештају о пословању РТС-а за прошлу годину, који је доступан на званичном сајту Јавног сервиса.

Како се наводи, приход чине такса за јавне медијске сервисе 8,6 милијарди динара, буџетска субвенција 1,7 милијарди динара, приход од маркетиншких и комерцијалних активности 2,9 милијарди динара, финансијски приходи 26 милиона динара, остали приходи 153 милиона динара и наменске донације од 35 милиона динара.

У Извештају се наводи и да су укупни трошкови и расходи РТС-а у 2020. години остварени у износу од 10,14 милијарди динара.

“Да је Гвардиол вероватно био у праву када је рекао да никад нећемо сазнати финансијске детаље уговора о уступању права на емитовање играних серија између РТС-а и телевизије Курир, уверили смо се након што смо добили писани одговор на упит који смо послали Јавном сервису, кажу на Н1.

Од руководства РТС-а затражили су информацију о финансијским и осталим условима уговора о уступању лиценце за емитовање серија које је продуцирао РТС („Врућ ветар“, „Село гори, баба се чешља“, „Војна академија“ и друге) на кабловском телевизијском каналу Курир ТВ, уз питање да ли би и нека друга телевизија могла да склопи уговор са Јавним сервисом о емитовању поменутих серија под истим условима као и телевизија Курир.

Надлежне у Радио-телевизији Србије замолили су и да њима омогуће увид у званичан ценовник којим је регулисано право емитовања играних серија у продукцији Јавног сервиса на другим телевизијским станицама.

“РТС је у двојакој позицији, у складу са одредбама Закона о јавним медијским сервисима, поред основне делатности он је обавезан и да се понаша тржишно. Дакле, обавеза више у односу на приватне телевизије. Комерцијална делатност, између осталог обухвата и право продаје лиценцних права за емитовање медијских садржаја у мери и на начин којим се не угрожава обављање основне делатности“, пише у одговору на упит портала Н1.

Како је даље наведено у писаном одговору, “РТС, на основу општих аката не може ни једној терестријалној телевизији у Србији продати право емитовања свог програма, а има право да у складу са својим програмским интересима процени којим кабловским телевизијама може продавати свој програм, водећи рачуна да се вредност програма у нејвећој мери очува“.

„Ценовник о продаји програмског садржаја РТС-а, на предлог менаџмента, доноси Управни одбор и у њему се налазе цене испод којих службе РТС-а не могу продавати програм“, уредно пише у одговору на упит портала Н1, али фамозни ценовник за јавност и даље остаје потпуна непознаница.

Информацију о висини накнаде коју је Курир ТВ платио Јавном сервису за право емитовања играних серија које је продуцирао РТС покушали су на Н1 да добију и од телевизије Курир.

“Права на емитовање серија за које сте изразили интересовање су плаћена у складу са ценовницима РТС-а“, било је све што су на ту тему имали да кажу у компанији Адриа медиа група, у чијем саставу послује и Курир ТВ.

Подсетимо, Курир телевизија почела је да ради 28. јуна 2020. године, а њен програм се емитује искључиво путем Телекомовог ИПТВ-а и бренда Супернова. Адриа медиа групу је пре две године купио Игор Жежељ, власник и директор фирме Вајрлес медиа, у оквиру које послује и фирма Мондо Инц која је власник портала Мондо. Због сарадње коју је портал Мондо имао са Телекомом, у јавности се поставило питање да ли заправо Телеком стоји иза куповине Курира.

Како је портал Н1 већ писао, из званичних података види се да је Жежељева фирма пре куповине Адриа медиа групе примила авансну уплату од око 10 милиона евра на свој рачун, баш у години када је Телеком Србија дао 17 милиона евра краткорочних аванса непознатим правним лицима, иако су у ранијим годинама авансна плаћања Телекома била чак четири пута мања.

Детаљи о купопродаји Адриа медиа групе нигде нису званично објављени, али према сазнањима која су објавили поједини медији, износ трансакције је 25 милиона евра, и он ће се уплаћивати у наредних неколико година.

Авганистанци већ данас стижу у земљу која је сусед Србији, а колико их већ има код нас, читајте ОВДЕ.

Извор: Н1

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Филантропи из европе

Звоњење на вратима.Човек отвара врата и види на прагу како стоји особа са киселим изразом ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА