Још исте вечере пре него што ће амерички председник Џо Бајден да ода почаст страдалим маринцима минутом ћутања он је у јавном обраћању из Беле куће рекао:
"Онима који су извршили овај напад, као и свима који желе да Америка нанесе зло, знајте ово: Нећемо опростити, нећемо заборавити - ловићемо вас и натерати вас да платите. Бранићу наше интересе и наш народ и предузети све потребне мере под мојом командом ".
Такође додао је и још да је наредио подчињенима да спреме све за напад.
Сви су углавном сматрали да ће Бајденова освета, ако је уопште и буде бити у виду масвног бомбардовања ,неке базе Исламске државе и ли прецизног удара. Међутим, удар је стигао изненада, хируршки прецизно и то употребом модификоване верзије противоклопне ракете која се иначе лансира са хеликоптера типа Хелфајер, а којој су додата сад и сечива. Слична судбина долетела је и иранског генерала Сулејманија 3. јануара 2020. на изласку са багдадског аеродрома.
Ради се о модификацији противоклопне ракете Хелфајер која уместо експлозивне бојеве главе има 6 оштриј и дугих ножева, која јад ракетап огоди мету отварају се сечива под углом од 90 степени у односу на путању ракете. Велика брзина ракете од 1.500 километара у комбинацији са чврстим металима ножева омогућава да пројектил прође кроз разне препреке и да дође до жртве која нема шансе да преживи..Ракета је идеална за атентате у насељеним местима јер нема колатералне штете. Обично се комбинује са ракетом која има експлозивну бојеву главу и која се лансира да би се уверила да жртва није преживела.
Заправо Бајден је само наставио традицијиу својих претходника Трампа, Обаме па и Буша јуниора са којима је и започела ова централно азијска аванутра после теористичких напада 11. септембра 2001. године. Тихи рат је наставио Обама у чија два мандата употреба дронова у ликвидацијама доживела је експанзију, али са убиствима припадника Ал Каиде и Талибана растао је и број цивилних жртава због чега се подршка америчкој војсци и авганистанској армији на терену топила као лед на врућини.
У том хируршком презицном рату недостатак комуникације на релацији ЦИА-Пентагон довео је касније до много проблема и коначно до сцена које пратимо већ пуне три недеље, а чији врхунац се очекује 31. августа, који је и црвена линија да се американци спакују и заувек напусте Авганистан после утрошнеих скоро 330 милијарди долара у интервенцију у овој планинској и племенски завађеној држави.
Војска као велика и трома организација желела је да она руководим јавним, али тајним операцијама. Наравно ЦИА је била бржа, окретнија и сналажљивија у регрутовању нових сарадника и ангажовања пензионисаних оперативаца жељних акције. Успех је био загарантован што је посебно фрустрирало сада већ покојног шефа Пентагона Доналда Рамсфелда, који је настојао да Департмен од дефенце реформише, учини фелксибилнијим и окретнијим у решавању одређених конкретних ситуација.
Прва акција у којој су употребљени дронови у Авганистану догодила се фебруара 2002. На аеродрому Кандахар (данас у рукама талибана) у једном од хангара био је формиран оперативни центар у коме су обавештајци, оператори дрона и одређених број оперативаца ЦИА посматрали мете које су изшале из једног пик апа. Био је то Мула Хајрулах Каиркава кога су опколили специјалци. Брзо је окован и хеликоптером пребачен у Кандахар. Прошло је тачно четири месеца од када су први амерички специјалци и оперативци ЦИА стали на тло Авганистана. Тако је кренуо тајни рат и улога беспилотних летелица.
Од МQ-1 до МQ-9
Откуда у рату МQ-1 Предатор . Радило се о беспилотној летелиц која је над Балканом имала одређених успеха у мисијама осматрања и прикупљања информација. Отуда ангажовање у Авганистану је било сасвим логично. Па и да се летелица почне користити за борбене мисије. Први кораци употребе и прилагођавања дрона који је имао мотор као да зуји косилица за мотор направљени су били на тајној локацији у Индијан Спрингсу у напуштеној војној бази у пустињи Неваде још средином 2000. Сећање на терористичке нападе на америчке амбасаде у Африци било је свеже. Далеко од радозналих очију ЦИА је почела са испитивањем борбене употребе беспилотне извђалке летелице, што је одобила и Команда ваздухопловства. Пројекат је морао да се убрза јер је задатак ЦИА да се беспилотном летелицом открије и убије Бин Ладне била топ свих приоритета, то је био иначе фебруар 2001. Прво проблно лансирање ракете Хелфајер изведено је на полигону Друм Чајна Лејк у Калифорнији где припаднииц морнаричке авијације редовно изводе вежене гађања и ракетирања, али и обуке у борбеним летовима. Прво пробно испаљивање Хелфајера било је успешно. Прво су била обавлена тестирања на земљи, а онда се приступило и на трестирања и гађања мете током лета. Истина, ракета је лансирана без експлозивног пуњења, али је погодила мету, стару цитерну. Са тиме је почела примена даљинског рата. ЦИА је и даље упркос успеху коме се највише радовао Пентагон остала подељена око употребе технике у ликвидацији. Међутим терористички напад 11. септембра је све изменио. Дато је зелено светло да се примени оруђе које убија тихо и изненада. Добијено је оруђе кјоје није било везано правилима борбе.
Наоружани предатор постао је најбоље оружје за тајни рат чак тројици америчких председника да нападају удаљена села, логоре, далеко од очију медија инезависних и посматрачкиг група и организација које се противе тајним облицима рата. Овај рат подржали су подједанко и републиканци и демократе јер губитке америчких војника на терну свели су на минимум минимума.
Отворена је пандорина кутија. Додуше због Ирака и оног што се тамо дешавало од периода 2003-2008 некако је Авганистан и рат против талибана и Ал Каиде пао у запећак. Ситуација се нагло променила када је на чело ЦИА 2009 дошао Леон Панета који о циљаним убиствима дроновима по Авганистану није имао појма. Међутим, то му није сметало да удари беспилотним летелицама по Варизистану где су се талибани пречесто мували. Напади беспилотним летелицама су се помињали у медијима али је све некако остало у тајности до 2012. године када је ЦИА због великог броја страдалих цивила по Авганистану и Пакистану који су убијани дроновима завршила на суду. Наравно негирали су да имају било какву везу са дроновима, али исто тако нису ни знали коме припадају. Циљана убиства као нешто користо постали су темељ Обамине кампање 2012, а нови председничлки мандат донела му је Операција Џеронимо, односно ликвидација Лидера Ал Каиде Осаме Бин Ладена. Тактика циљаних убистава наставила се и даље, па и у време Трампа, додуше знатно мање него раније, јер Трамп је тражио нови оизлаз из Авганистана, када је врућ кромпир предао Бајдену.
Оно што неки активисти називају противзаконит рат у Авганистану и Пакистану у нападима дронивима до 2015. године страдало је 220.000 Авганистанаца и 80.000 Пакистанаца, истраживање Удружења лекари за друштвену одговорност , објављено у марту 2015. године. Да иронија судбине буде већа већина страдалих није имала много везе ни са Ал Каидом ни са талибанима.
Најжешћи напад на председника САД после катастрофе у Кабулу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
