Пише: Др Иван Пајовић
Ово је земља у којој деценијама непрекидно траје рат, како са страним силама, тако и онај унутрашњи, тзв. грађански. Још од древних времена Авганистан је био мета разних освајача: Индуса, Грка, Персијанаца, Арапа, Монгола, Енглеза… Територија је данас насељена мноштвом разних народа (Узбеци, Таџици, Хазарејци…) који говоре разне језике (само у Кабулу говори се 12 језика), а притом међусобно нису у добрим односима. Становника је око 35 милиона од којих већина живи у сиромаштву, на ивици глади. Око 40% становништва чине Паштуни, сродни Персијанцима, али због мешања народа прилично различити. Следећи по бројности су Таџици, којих је нешто мање од 30%.
Талибани су наоружана исламска екстремистичка група која се ослања на Паштуне и следи шеријатско право, али и паштунски кодекс части звани паштунвали, који је строжи и од шеријата. Паштуни су иначе релативно касно примили ислам, негде између 13. и 14. века, а до тада су се придржавали зороастризма. Против талибана су практично сви други народи осим Паштуна, али су они слаби и разједињени. У Авганистану последњих сто година траје грађански рат, без обзира које се стране силе на тој територији налазиле.
До сада су земље Запада и Русија талибане сматрале терористичком, а данас је умекшано називају милитантном групом. После пада Кабула све те земље улазе у регуларне преговоре са талибанима. „Вашингтон пост” преноси вест да се директор ЦИА Вилијам Бернс у Кабулу састао и разговарао са вођом талибана Абдулом Ганијем Барадаром. Очигледно је да светска политика, као и увек, разуме само језик силе и ратне победе.
Авганистан је земља у којој се да не производи готово ништа, осим опијума и хероина. Подаци о количини произведеног опијума из мака су разноврсни, а неки говоре да чак 90% овог наркотика потиче управо из ове земље. Упркос наводном талибанском противљењу наркоманији и алкохолизму, јасно је да производњу опијума, тј. хероина и трговину контролишу управо они и да је огроман новац сконцентрисан у малом броју руку. Мак узгајају углавном мирни Таџици, али они не уживају у дохотку од наркотика, већ њиме управљају Паштуни. Док су деведесетих година прошлог века основна тржишта за авганистански хероин биле Европа и Русија, од 2001. и уласка америчке војске значајан део извоза ове робе окреће се ка Америци. Међутим, значајно је и унутрашње тржиште. Сваки пети Авганистанац је наркоман, у сваком граду постоје места масовног окупљања наркомана: испод мостова, по пећинама и разним буџацима, сва та места изгледају ужасно.
Пре петнаестак година, 2006. године, користивши старе совјетске карте, Американци су направили низ геолошких снимака из ваздуха око 70% територије Авганистана, истражујући минералне ресурсе. Подаци су били запањујући: у области Газни, у Западном Авганистану, пронађене су огромне наслаге литијума, најбитније сировине за производњу савремених батерија. Тада су у Пентагону назвали ову земљу „Литијумска Саудијска Арабија”, утврдивши да су наслаге веће него у Боливији, која се до тада сматрала најбогатијом овим ресурсом. Поред литијума пронађене су богате наслаге злата, бакра, гвожђа, кобалта, барита, олова, сумпора, сребра, цинка, ниоба… Процена вредности ових природних богатстава креће се од 1 до 3 трилиона (хиљаде милијарди) долара.
Коме ће припасти ова авганистанска ризница рудног богатства? Чини се да одговор није тежак – вероватно углавном Кини. Она је већ добила одређена права на експлоатацију (пре свега литијума и бакра) у време претходне власти која је управо побегла из земље.Али, Кина је мудро у исто време водила преговоре и са талибанима. Власт се променила, али не и положај Кине, штавише, чини се да је чак и јачи него пре. Кинезима није битно ко је на власти, већ им је битно да се реализује њихова стратегија. Део њиховог плана под називом „Један појас – један пут” подразумева и градњу железничке пруге која пролази кроз Киргистан, Таџикистан, Авганистан, Иран и Ирак. Ова пруга управо пролази кроз рејоне у којима су откривене наслаге литијума и других руда.
Као и до сада, будућност Авганистана остаје неизвесна. За њу су највероватније највише забринуте феминистичке заштитнице женских права са Запада, преплашене за судбину авганистанских жена које су пале под власт шеријата и паштунског кодекса понашања.
Прошлу колумну др Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
