Тамо је, вели, отишао на позив Бастије, чију је славу проносио током само две године каријере (1975-1977), али довољно да остави неизбрисив траг.
- Те две године на Корзици су ми биле много лепе, увек сам то истицао. Сад су ме звали због утакмице с Авром, желели су да изведем почетни ударац. Одушевљен сам тим гестом - прича Џаја.
Прошетао је тереном стадиона, поздравио публику, да би онда, наглашава, био дирнут гестом с трибина.
- Истакли су транспарент, и то на српском, па још исписан ћирилицом. То не могу никад да заборавим. Урадили су то најватренији навијачи, као што су код нас „делије“.
Пре изласка на травњак "Фуријанија" био је у клупском бутику, где је, каже, такође осетио љубав.
- Стигао сам раније на стадион, замолили су ме да дођем у бутик и тамо сам потписивао дресове и мајице с мојим ликом. Рекли су ми том приликом да се очеви сећају кад сам играо за Бастију и да причају синовима о томе. Прилазили су ми многи, и старији и млађи, сликао сам се с њима, делио аутограме...
У клубу су сада, после 44 године, неки нови људи.
- Наравно, председник је млађи човек. Видео сам два друга с којима сам играо. Кажем, љубав коју и сад осећам је за незаборав. Као и моја према Бастији, клубу, граду, људима... - истиче Драган Џајић.
Ђоковић ће убрзо држати све рекорде и биће немогуће стићи га! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ало
