Расправе о питању зелене енергије у данашње време веома су присутне у јавности. Производња електричне енергије из обновљивих и еколошки чистих извора сматра се алтернативом „прљавим” и ризичним технологијама нуклеарних и термоелектрана. Све више земаља окреће се оваквим изворима енергије, пре свега соларној.
Један од занимљивих, премда не превише ефикасних алтернативних извора електричне енергије представљају соларни панели. Уместо досадашњих скромних панела на крововима кућа, данас постоје велики соларни енергопаркови површине више квадратних километара. До 2017. године четири земље су биле лидери у коришћењу ове технологије: Кина, САД, Јапан и Индија. Занимљиво, те године Индија је претекла Јапан по броју коришћених соларних панела и попела се са четвртог на треће место. Овом напретку Индије допринео је пад цена соларних панела на светском тржишту, али и државни програми у области енергетике.
Ипак, испред ових амбициозних пројеката стоје многобројни проблеми. Први и основни проблем – површина земљишта које соларни панели заузимају, нарочито у густо насељеној земљи као што је Индија, где је густина становништва 464 човека по квадратном километру. Власници земље у Индији углавном нису били спремни да продају своје парцеле држави у ту сврху. Решење је нађено тако што је држава понудила да плаћа аренду, што је власнике земље мотивисало да одустану од пољопривреде и уступе земљу за соларне панеле.
Лоша страна соларних панела је што они ефикасно раде искључиво када је време сунчано. У томе лежи предност Индије, која годишње има преко 300 сунчаних дана, готово идеалне услове за „хватање” сунчаних зрака. За последњих пет година Индија је удесетостручила количину енергије добијене на овај начин, до 32 гигавата, а држава планира да ову количину наредних година знатно повећа. До 2030. држава има амбициозни план да се количина добијене енергије из соларних панела и ветра попне до 450 гигавата. Стручњаци сматрају да ће тај план и успети. Данас у тој земљи функционише 43 соларна електрокомплекса за производњу електричне енергије помоћу соларних панела. Највећи соларни електропарк на свету Бхадла саграђен је 2020. године. Изградња је текла у више етапа, од којих је прва завршена 2016. године и трајала је 8 месеци, а добијала се енергија од 550 мегавата. Повећавање се настављало перманентно за око пола гигавата годишње. Постављање панела на тамошњем терену представљало је веома тежак задатак, који је захтевао високостручно пројектовање и спровођење специфичних операционих метода. Један од проблема представља и техничко одржавање овог мегакомплекса, јер је клима у држави Раџастан веома сурова. Просечна температура у Бхадли износи између 46 и 48 степени целзијуса, уз честе пешчане буре, што овај крај чини готово немогућим за живот. Удаљеност најближег насељеног места од станице је 50 километара, а најближи град Фалоди удаљен је 80 километара, што веома компликује техничко опслуживање. Али упркос тешкоћама, снага овог соларног мегакомплекса 2020. године чинила је 2240 мегавата, чиме је постала најјача на свету. Површина овог комплекса је импресивна, читавих 57 квадратна километара.
Индија има намеру да до 2022. године из обновљивих извора обезбеди струјом 60 милиона домаћинстава за рачун 100 гигавата соларне енергије. У плану је да се успех у Бхадли надмаши новим пројектом одобреним од стране владе. Децембра 2020. премијер Нарендра Моди најавио је изградњу новог соларног електропарка у држави Гуџарат, у пустињи Тар, снаге 4075 мегавата.
Оваквом енергетском политиком владе становници Индије добиће могућности савремених и комфорних услова живота, а економија земље стабилан и јефтин ресурс. Власти су већ разрадиле планове и за друге видове развоја економије и активизације привреде. У плану је масовна модернизација унутрашње инфраструктуре, путева, лука, аеродрома, изградња стамбених капацитета, нарочито у сеоским срединама. Ове мере без сумње ће повећати просечан ниво стандарда грађана Индије и обезбедити им основне услове за савремен живот.
О највећем политичком шамару за Ангелу Меркел прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
