Да ли ће се то заиста и десити, за сада је непознаница, али се ових дана чују предлози управо за то - да се Америка више ангажује у Црној Гори. Они стижу од бивших америчких дипломата које, осим те идеје, упозоравају и на "српски национализам у земљи", али и на покушаје Москве да га "искористе за дестабилизацију Балкана".
Идеја за "мешање" САД дошла је бившег америчког амбасадора при НАТО-у Курта Волкера и Данијела Фрида, бившег помоћника државног секретара САД, али за сада нико неможе да тврди да ли су они ту идеју изнели као своју, или су пак само "пробни балон", па како прође.
Имајући у виду шта се све дешава протеклих годину дана у Црној Гори, а нарочито последњих десетак дана са кулминацијом око устоличења митрополита Јоаникија, и упирањем прста на Србију и СПЦ као кривце за недељне немире, сасвим је легитимно упитати се да ли је све ово део неког већег плана чији би главни "играч" могла да постане Америка.
Курт Волкер каже да је био разочаран призорима са Цетиња, и додаје да би "српске власти и Српска православна црква требало да обраћају мало више пажње на расположење у Црној Гори". Међутим, то је само део његове приче, у оквиру које говори и о путу ка Србији и Русији и "мрачном, балканском српском национализму".
"Да, наравно, црногорски народ је био уморан после 30 година исте странке на власти. Међутим, то не значи да је бирао пут далеко од Европе и НАТО, а у корист Русије и Србије", рекао Волкер за "Глас Америке", који је тренутно сарадник вашингтонског Центра за анализу европске политике и бивши специјални изасланик за Украјину у време Трампове администрације.
Каже и да Црна Гора има "мултиетнички и мултиконфесионални карактер", и да се нада да то "неће бити изгубљено због притиска српског национализма и супростављања Црногораца томе да би одржали своју независност".
Данијел Фрид, сада сарадник америчког Атлантског савета, пак упозорава на политичку агенду Москве која, како оцењује, "прижељкује поделе и конфликт и користи српски национализам да дестабилизије Балкан и спречи га да се придружи Европи".
"Желе да земље буду у хаосу, сиромашне и ван Европе, како би Москва могла лакше да их контролише. То су методе Кремља под Владимиром Путином. Изазов за Србију је да одлучи шта жели да буде: инструмент империјалистичих амбиција Русије или земља која је део Европе", оценио је он.
Да ли је то реално?
Ово су разлози због којих њих двојица сматрају да дешавања у Црној Гори изискују да се Америка више ангажује и непристрасно укључи у дијалог о будућности Црне Горе. Апостофирају и бојазан од тога што су "Влада Србије и СПЦ повезане са својим руским колегама - владом председника Владимира Путина и Руском православном црквом".
Међутим, колико је реално америчко ангажовање у САД? Саговорници кажу да је мало вероватно, а ове спорадичне идеје виде и као трзаје црногорског председника да покуша да поврати изгубљену власт.
"Чини ми се да ће САД избегавати било какво мешање, и то се поклапа и са Бајденовом најавом да ће се такве ствари убудуће радити. Ситуација у Црној Гори није ни тренутно таква, нити је страшно ескалирала да би се укључивале САД или неко други", каже директор Центра за регионализам Александар Попов, који додаје да Америка нема разлога за то.
Додаје да Црна Гора има малтене веће проблеме са својом владајућом већином него са ДПС Мила Ђукановића, и истиче да ни црногорској ни власти ни опозицији нови избори нису у интересу.
Да црногорски председник покушава да направи "копчу" са Бајденом, сматра и социолог политике из Црне Горе Срђан Вукадиновић. Јер, како каже, да је Трамп у питању, то се не би десило, "јер га је његова администрација пустила низ воду".
"Сада, са новом администрацијом, он је видео шансу да нешто покуша, можда издејствује изборе, и тако поврати део власти коју је имао, што је мало вероватно. Први контакти које је имао по избору нове администрације били су уперени ка Бајдену. Он покушава да спаси себе, врати ако је могуће оно што је било", прича Вукадиновић.
Додаје да све и да дође до избора у Црној Гори, нико за њих није спреман. Каже да САД имају интерес једино због НАТО да се евентуално умешају, али с обзиром да у Црној Гори нема озбиљних сукоба попут оних деведесетих година, "једноставно немају рачуницу".
"Нема силе која би подржала сукобе, нема ескалације, спорадично се деси понешто, али не тако велико да би се разматрало било какво страно укључивање. Ако би рецимо Русија стигла до Јадрана, то би вероватно значило ангажовање, али пошто то није случај, а Црна Гора је и чланица НАТО, онда ни те бојазни нема", закључије Вукадиновић.
Француске снаге убиле вођу ИД. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
