Пише: Др Иван Пајовић
У смислу допунских мера, ЕУ парламент инсистира на искључивању Русије из система плаћања SWIFT, како би се Русија нашла и у финансијској изолацији.
Што се тиче Крима и Донбаса, ни њих ЕУ парламент није заобишао. Осим позива Русији да поштује Минске договоре и напусти окупиране територије, у ЕУ је неопходно размотрити могућност „формирања новог трансатланског формата за повратак украјинских територија”. Инсистира се и на проширењу санкција због издавања нелегалних руских пасоша и организовање нелегалних избора на окупираном Криму. У циљу борбе против руске пропаганде предложено је да се оснује рускојезични јавни медиј који би покривао спорне територије.
Може се рећи да су ово већ предлози који су се више пута чули у Европском парламенту, међутим, потребно је обратити пажњу на два важна момента. Прво, ово је први пут да је у Европи наглашено да је највећа претња по европску безбедност управо „путинска Русија”. У Резолуцији је јасно разлучен руски народ од „путинске диктатуре”. Говори се и о непризнавању избора за Државну думу, што подразумева непризнавање формиране будуће власти у целини. У Кремљу је на све ово реаговано спољним изгледом хладног лица, али иза те маске нешто је сасвим другачије. Дмитриј Песков, Путинов портпарол, изјавио је о Резолуцији следеће: „Суштина тог документа може изазвати само жаљење. На велику жалост, тамо се не говори о неопходности дијалога, о неопходности решавања проблема и несагласности путем комуникације на разним нивоима и разним каналима”. Друго, ова Резолуција је бацила рукавицу у лице Немачкој и Француској, којима је стављено до знања да њиховој превласти у Европи полако али сигурно долази крај. У Резолуцији је јасно речено да само Брисел може бити центар ЕУ где се могу доносити стратешке одлуке. Другим речима, не сме се допустити Немачкој да самостално уговара повољне послове са Русијом. Све ово говори да Европска Унија можда пуца по шавовима.
Немачка и Француска не седе скрштених руку и износе идеје како да задрже своје лидерство унутар ЕУ. Новост је и идеја да Европа формира сопствену војску, независну од НАТО пакта, а главни заступници те идеје су управо. Немачка и Француска. Ове земље су незадовољне јер је Америка напустила Авганистан, не консултујући се са својим европским савезницима. Постоји страх да би такав потез изазвао нови талас избеглица из Авганистана који би поново запљуснуо Европу. Француска је увређена јер су САД формирале нови савез са Великом Британијом и Аустралијом. Међутим, формирање некавог новог европског војног савеза подразумевало би нове војне издатке, што се ни једној земљи не допада. Уз то, формирање таквог савеза могло би поткопати моћ НАТО, што се никако не би допало Америци.
Чини се да се појављују до сада невиђена несагласја унутар блока западних сила, да се притисак на Русију непрекидно повећава и да ће геополитичка сцена света ускоро попримити неко своје потпуно ново лице.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Прошлу колумну Ивана Пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
