Налазимо у драматичној ситуацији у вези с пандемијом коронавируса и приоритет свих приоритета треба да буде масовна вакцинација првом дозом вакцине, рекла је за РТС вирусолог Тања Јовановић.
Она је истакла да је у овом тренутку касно за ковид пропуснице. Рестриктивне мере биле би затварање у 17 часова кафића, ресторана, осим апотека, пумпи и продавница прехране, све док не падне број инфицираних.
Где смо прогрешили и како смо дошли од земље која је међу првима обезбедила вакцине и започела имунизацију до земље највећег жаришта ковида?
Гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, професорка Медицинског факултета Тања Јовановић рекла је да се ми као земља налазимо у врло драматичној ситуацији због пандемије.
„Стварно је епидемија у четвртом таласу достигла пик, имамо велики број инфицираних, хоспитализованих, огромне редове испред ковид амбуланти и, с друге стране, врло тешке болеснике који су хоспитализовани", рекла је Јовановићева.
Према њеним речима, више нема места у ковид болницама, а затварају се болнице намењене другој врсти пацијената.
"Налазимо се у алармантној ситуацији да морамо да уведемо много рестриктивније мере како бисмо у овој фази успоставили контролу над епидемијом", истакла је Јовановићева.
Указује да је у овом пику касно за ковид пропуснице, немамо колективни имунитет, пре ковид пропусница морамо да смањимо стопу оболевања, велика је циркулација вируса у популацији – и вакцинисане особе долазе у контакт са вирусом.
Вирус сада има шансу да инфицира пре свега невакцинисане особе, па је у вирус континуирној циркулацији у популацији, сматра она.
Рестриктивне мере би биле, како каже, затварање после 17 часова кафића, ресторана, али остају отворене апотеке и продавнице прехране, као и бензинске пумпе, док не падне број инфицираних особа.
Бројеви су врх леденог брега, има оних инфицираних који и не дођу до лекара и имају блажу клиничку слику, подвлачи она.
Сматра да има много грешака у ходу, и медији су, како каже, направили грешке, јер има информација које становништво доводе у заблуду.
С друге стране, имамо епидемијске мере на папиру, а понашамо се да не постоје, истакла је др Јовановић, додајући да немамо инспекцију која би кажњавала људе који се не придржавају мера.
"Када бисмо поштовали само основне мере, ситуација би била потпуно другачија. Када дођемо у ситуацију са оваквим бројевима, онда морамо мислити на нешто ригорозније мере, али мора бити извршена контрола над спровођењем тих мера", каже Јовановићева.
Јовановићева каже да имамо доминацију делта варијанте вируса, који се брже преноси, једна заражена особа може да инфицира седам до осам здравих људи.
Додаје да невакцинисане особе, када се заразе, буду у тежем стању него вакцинисане, које, чак и када се заразе великом количином вируса, могу имати само малаксалост, главобољу. Међутим, вируленција вируса се с временом мења.
Пружа се шанса вирусу да се и даље мења, али вакцине штите и од делта варијанте вируса.
"Оно што треба да буде приоритет свих приоритета јесте масовна вакцинација првом дозом вакцине. Када постигнемо колективни имунитет од 85 одсто, моћи ћемо да наставимо с нормалним животом", закључила је Јовановићева.
Што се тиче вакцинације младих, каже да је податак поражавајући.
"Релативно мали број младих је вакцинисан, 20 до 30 одсто, покушавамо разним трибинама и едукацијама да повећамо обухват вакцинацијом, надам се да ће бар студенти медицине успети да у оквиру Универзитета у Београду повећају овај обим масовне имунизације", рекла је Тања Јовановић, преноси РТС.
О коронократији и трајном ванредном стању прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика/РТС
