Не тако давне 1971. рођен је човек о чијој се храбрости и дан данас говори. Његово име је Бошко Перић Пеша. Школовање је започео у родном селу Ражљево. Био је примеран и вредан ђак. Основну школу је завршио 1986. године познат као, већ тада, сналажљив момак, даље школовање је наставио у Словенији код рођака, у Љубљани.
Средњу школу је завршио 1989. године по завршетку школовања одлази на служење војног рока у тадашњи Титоград. Из војске се враћа кући у Ражљево са чином десетара. Убрзо затим опет одлази у Словенију, у Копар, где налази запослење у својој струци.
Када је почео рат Хрватској Пеша одлучује да се врати у родно место и да се стави на располагање резервном саставу тадашње ЈНА. Прво ватрено крштење му је било у пролеће 1992. године у ослобађању Шамца. У оквиру резервног састава пред сам почетак рата у Брчком формирана је елитна јединица црвених беретки по узору на јединице капетана Драгана у Крајини. У тој јединици се налазио и Бошко Перић. Истакао се као храбар борац. Први пут је рањен када се једном приликом усправио и са митраљезом у рукама кренуо према муслиманским положајима. У једном тренутку га је сасекао га рафал. Добио је три метка, један у ногу, два у руке, али се још држао на ногама, пише сајт Ветерани.
То је било прво рањавање од укупно шест. Друго рањавање у августу 1992. је поново издржао на ногама, и ако га је бровинг погодио у прса, жеља да одбрани свој народ, за дивно чудо, га је одржала у животу. У марту 1993. године одлуком 1. Посавске бригаде ујединили су се сви интервентни водови у једну елитну диверзантску јединицу. Истог месеца удружењем више интервентних водова, формирана је специјална јединица ''Пеша''.
Под командом Бошка Перића јединица је била узор осталим српским јединицама. Специјална јединица "Пеша" успешно је бранила свету српску земљу на свим фронтовима широм РС.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) January 2, 2022
Дана 14. новембра 1994. године Бошко Перић Пеша креће у своју последњу акцију на сопствени захтев, у покушају да спасе око 70 опкољених српских војника, на брду Лисаца на Мајевици. У блиској борби, прса у прса, муслимански војник баца бомбу, која пада у непосредној Пешиној близини, чији га гелери погађају по целом телу. Лежећи на земљи, питао је двојицу својих војника да ли му је лице пуно оштећено.
Умро је убрзо после тога. Гелер је кроз врат директно отишао у мозак.
Извор: Мондо
