Око 3.500 држављана Русије добило је боравак у Србији „по основу спајања с породицом, а њих 1.800 у процесу је добијања радне дозволе”, открила је недавно премијерка Ана Брнабић. Ипак, о томе колико је наших грађана отишло да ради у Русију откако је почела криза, држава нема прецизних података. У Националној служби за запошљавање потврђују за „Политику” да нису посредовали у запошљавању домаћих држављана у Русији, ни у овој години, а ни у 2021. У Министарству за рад не одговарају на питање које смо им недавно упутили, али према раније достављеним подацима, током 2021. у иностранству се посредством лиценцираних агенција запослило око 1.100 држављана Србије, од којих 900 у Русији, док агенције нису посредовале у запошљавању у Украјини.
Ипак, према проценама Привредне коморе Србије оквирно до 5.000 радника из Србије радно је ангажовано у Русији, али се због актуелне ситуације у вези са Украјином, одређен број враћа у нашу земљу. Највише њих ради на високоградњи, као и изградњи гасовода, и махом су тражени машинци и грађевинци различитог степена образовања.
Када је реч о ангажовању Руса у Србији, филијале Националне службе држављанима Руске Федерације издале су у 2021. години 1.364 дозволе за рад, а у првој половини ове године око 2.500. Надлежни додају да немају прецизне информације о пословима на којима су грађани из Русије ангажовани код нас, али наводе да велики број руских држављана ради као ИТ стручњаци.
То потврђује и Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну политику, јер они имућнији долазе у Србију да би наставили да раде за западне компаније.
– Неки од њих оснивају фирме, због чега морају да изнајме станове, па део примања су принуђени да троше овде. Тако да, економски гледано, то и није тако лоше за нас, јер нам се повећава промет и обрти средстава у локалу – подсећа Рајић. Напомиње да то ипак не важи за већину избеглих из Русије и Украјине.
– Има доста обичног света, просте радне снаге, а то се посебно односи на Украјинце код којих је ситуација другачија. Они су побегли од рата и овде ће нешто, било шта, морати да раде, да зараде за голи живот. Добро ће доћи нашим мањим фирмама, јер ионако вапе за радницима. Добиће шансу да запосле и те људе. Да ангажују странце ионако им није проблем, јер у Београду већ неко време ради више од 10.000 страних држављана из арапских земаља, Авганистана, Пакистана, Турске... – објашњава Рајић.
Иначе, украјински радници су раније масовно прелазили да раде по Европи, углавном грађевинске послове. Код нас је долазило доста капетана бродова и дизаличара из Украјине, јер су били јефтинија радна снага од наших радника таквог профила, присећа се Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије.
А колико је Руса остало у Русији, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
